Zašto ne možemo da zaspimo?

Zašto ne možemo da zaspimo?

 

Napolju je već pao mrak, konačno ste se i Vi smirili u kući, završili sve dnevne obaveze, kako u kući tako i na poslu. Mir. Konačno tišina. Maštate o tome kako ćete večeras da legnete ranije i da se konačno naspavate „kao čovek“. Međutim, po ko zna koji put dešava se potpuno suprotan scenario.

Hvatate sebe da ležite u krevetu i da prosto ne možete da zaspite. Iako Vam je i udobno i toplo i iako ste umorni, Vi prosto ne možete da zaspite. Spava Vam se i u očaju se okrećete i gledate na sat koliko još imate vremena dok opet ne budete morali da ustanete i krenete sve iz početka. Obuzima Vas bes, mislite u sebi „Šta još može da mi se desi“, ne želite da ustanete i probudite ukućane i tako hvatate sebe da Vam predstoji još jedna poluprespavana noć. Jutro se polako nazire, Vi ostajete umorni, čujete da neko u kuhinji već šuška, što Vas poput alarma tera da ustanete i započnete novi dan.

Koliko nam je svima poznata ovakva ili slična situacija i koliko puta nam je čak i mrsko da uopšte odemo da spavamo. „Zašto ne mogu da zaspim?“ pitanje koje nam često u toku takvih dana prođe kroz misli i pitanje na koje još češće nemamo nikakav odgovor. Šta je to što nas sprečava da utonemo u tih par sati odmora i damo oduška našem organizmu da upije dovoljnu količinu energije za dan i izazove koji su pred nama? Ali hajde da, pre nego što krenemo u potragu za odgovorima, vidimo šta je u stvari san i zašto je spavanje bitno za naše zdravlje.

Spavanje je univerzalni oblik ponašanja koji možemo primetiti kod svih živih bića (od insekata do sisara). Predstavlja nesvesno stanje koje se može prekinuti senzornim ili drugim nadražajima, i to ga razlikuje od kome, koja isto tako predstavlja nesvesno stanje, ali se iz nje živo biće ne može na taj način probuditi. Spavajući čovek provede gotovo trećinu života. San nastaje u mozgu i zbog njega postoji, dok je njegova najznačajnija uloga restorativna, odnosno oporavak integriteta neurona i maturaciju sinapsi, što prevedeno na jezik nas običnih ljudi znači da se omogućava sposobnost pamćenja i olakšava učenje. Sad ste se verovatno malo zbunili, ali dozvolite da Vam još bliže objasnimo. Kada ne spavamo dovoljno naš mozak ne može da se koncentriše na stvari koje moramo u toku dana da obavljamo. Ne pamtimo detalje i nismo u stanju brzo da povezujemo informacije koje dobijamo u svakom momentu, mi delujemo dekoncentrisano i rasejano, a to sa sobom povlači i osećaj demotivisanosti i manjak energije, te tako remeti rad celog organizma.

San je bitan … pa nemamo dovoljno strana da nabrojimo sve razloge zašto. Ali izdvojićemo samo par najbitnijih. San utiče na rad mozga i ljudi koji imaju manje od šest sati sna dnevno, čine svoj mozak četiri do sedam godina starijim. Pored toga, osobe koje nemaju redovan san podložni su prejedanju jer dolazi do disbalansa hormona koji utiču na glad i u slučaju nedostatka sna, luči se više hormona nego obično. Isto tako, izlaže se srce velikom riziku, povećane su šanse za dobijanje dijabetesa, postoji mogućnost pojave depresije,…

Ali zašto onda, i ako nam je toliko bitan san, mi imamo problem da zaspimo?

• Previše stvari radite pred spavanje – neposredno pred spavanje većina nas obavlja kućne poslove, završava poslovne obaveze (šalje meilove, poruke, obavlja telefonske razgovore i slično) i tako ne dozvoljava da se mozak „smiruje“ i priprema za san. Mozak nastavlja da radi maksimalnim tempom dok telo oseća umor i tako dolazi do pojave onog našeg scenarija sa početka ovog teksta.
• Cigare izlaze iz mode – ukoliko ste pušač postoji velika verovatnoća da se dugo vrtite po krevetu pre nego što upadnete u san. Razlog je što nikotin koji se nalazi u cigarama predstavlja stimulans koji nas drži budnim.
• Volite da popijete dobru šoljicu kafe – kafa je za jutro i popodne. Kofein je zdrav (u malim i određenim količinama) i pozitivno utiče na naš organizam. Međutim, ukoliko konzumirate kafu četiri sata pred spavanje možete se suočiti sa teškoćama da zaspite.
• Problemi, brige ili bolest? –ukoliko pijete neke lekove ili ukoliko imate neki psihološki problem, prva stvar na koju se manifestuju poremećaji je poremećaj spavanja. Zato se nemojte začuditi ukoliko Vas lekar pita kako spavate, kada idete na redovan pregled kod svog doktora.
• Preumorni, a ne možete da zaspite – premor se često poistovećuje sa osećajem hronične neispavanosti. Kada duži vremenski period imate loš san ili malo vremena odvojite za spavanje, uhvatićete sebe da posle određenog vremena više i ne možete normalno da zaspite. Vaše telo je naviklo da će, kada se probudi, biti pod stresom i da neće imati dovoljno energije, te samim tim nastupa i nesanica zbog pojave anksioznosti i opterećenosti sutrašnjim danom i događajima pred nama (zapamtite, naš mozak se ne smiruje, samo zato što naše telo oseća iscrpljeno i bez energije).
• Ljubav na prvom mestu – bukvalno na prvom mestu. Čak i pre dobrog sna. Naime, kada smo zaljubljeni ili kada se nalazimo u tom periodu, luči se hormon sreće i zadovoljstva (dopamin) koji je čist izvor energije. Ali svakako, kada smo zaljubljeni ne smeta nam da barem koji minut duže, umesto sna, provedemo sa voljenom osobom.
• A suprotno od ljubavi? Depresija – tako je, i kada ste preterano tužni ili depresivni Vaš mozak opet ne može da se opusti i poput stanja stresa ili anksioznosti on non-stop radi. U Vašoj glavi prolazi na hiljadu misli, scenarija ili osećanja koja Vam ne dopuštaju da se opustite i spremite se za spavanje i odmor.
• Bolovi, dijeta, manjak aktivnosti, hladnoća ili pak vrućina…ma sve mi smeta – da i ovo Vam se može dogoditi. Ukoliko ste na nekom režimu ishrane, Vaš organizam je pod stresom i želudac šalje mozgu znak da ste gladni i Vi ne možete ni o čemu drugo da mislite. Isto tako i ukoliko Vas nešto boli. Ne možete da se namestite udobno u krevetu i ni jedna pozicija za spavanje Vam ne odgovora. Posle nekog vremena počinjete da se osećate čak i nervozno i eto opet dobro poznatog gledanja u beli plafon pola noći.

 

Da li postoji neki univerzalni lek za ove probleme? Ako ne postoji zašto medicina, koja je toliko napredovala u svim segmentima nije uspela da napravi jedno neinvazivno rešenje koje bi pomoglo milionima ljudi koji se susreću sa ovim problemima gotovo svakodnevno? Zašto je kljukanje lekovima različitih proizvođača, u nadi da jednog dana nećemo postati zavisni, jedino kako možemo da utičemo na sanaciju ovakvih situacija? Na žalost niko još nije dao konkretan odgovor.

Možemo Vam dati par smernica, tačnije par saveta koji bi uticali na poboljšanje Vašeg „dnevnog“ života koji je u direktno utiče na kvalitet Vašeg sna.

• Aktivnost, aktivnost i opet… AKTIVNOST – blaga šetnja, stepenice, prodavnica, park, ili pak barem do kafića na čaj sa drugaricom, može pozitivno uticati na nivo stresa u Vašem organizmu te Vas time može spremiti i za miran san.
• Pijte vodu – da, ali nemojte preterivati kako Vas ne bi želja za toaletom na kraju držala budnom celo noć. Umerenost u svim aspektima naših života je uvek pravi i jedini dobar izbor za kvalitetan život.
• Dobra knjiga, lepa serija ili film – pred spavanje može Vas smiriti i možda nećete čak ni uspeti da pogledate kraj.
• Provodte vreme sa prijateljima, porodicom, voljenima – priča, lepa energija i osećaj da su Vaši najbliži dobro, Vam neće ostaviti prostor za brigu te ćete tako u prijatnom raspoloženju sačekati veče.
• Organizujte svoje vreme – koliko je ovo bitno, a koliko mi svi ovo zaboravljamo. Ako naučite da organizujete svoje vreme i da ravnomerno rasporedite svoje obaveze tako da svaki dan imate po neki poslić, dan će Vam biti ispunjen, imaćete vremena za sve što želite, pa na kraju čak i za lepe snove.

Kao što možete da uočite, sve što radite, počevši od okruženja u kojem se nalazite, pa sve do toga kako se osećate sami sa sobom, utiče na Vašu podsvest, što direktno uslovljava kvalitet sna. Univerzalnog rešenja nema, kao što ne postoji tajna ni večnog života, jednostavno ćete morati da naučite da slušate svoj organizam, da verujete svojim instiktima i da, kada osetite da ste došli do svog psihičkog maksimuma, odvojite vreme za sebe i pronađete svoj izlaz.

Šta god da Vam se dešava znajte da niste jedini i da nema potrebe za panikom. Smirite se, sagledajte svoju svakodnevicu, probleme i kakav Vam je period. Ne prepuštajte se ishitrenim odlukama i lošim mislima, sedite u svoju fotelju, pustite svoju omiljenu pesmu, zamračite sobu, zatvorite oči i posvetite sebi ovo jedno veče.

Tekst pripremila Dunja Vučković