Jedna sasvim lepa priča

Baka Danica živi u svom domu već više od 40 godina. To je jedan sasvim običan dom, gde, kad se uđe, miriše na sveže spremne bakine kolače, gde u uglu stoje kopačke njenog unuka, a pored njenog kreveta i dalje obučena barbika od unuke. Tu uvek ima mesta za sve, a domaći sok od višnje uvek se hladi „za ne daj bože“, ako neko iznenada naiđe. Baka je tu živela sa dekom, deka Mirkom. Bili su oni jedan sasvim običan par. Cenili su vredan rad, slavili Dan Mladosti i sa nestrpljenjem čekali da dođu deca i unuci. Deka je znao da gunđa nekad sebi u brk, a kad bi ga baka popreko pogleda, znao je da u tišini nastavi da rešava ukrštene reči. Kao što rekoh, jedan sasvim običan dom. Imali su lep život, dvoje dece i stare sasvim obične fotelje gde su se prepričavale najlepše priče. Onda, kako to nemilo biva, jednog dana baka Danica ostade sama. Ukrštene reči rešene do pola, kutije ne spuštene u podrum, a stari sasvim običan dekin auto parkiran nepomično u garaži. Htela su deca da budu tu, uvek uz nju. Zaista jesu. Obećavao sin kako će je posećivati, a ćerka kako će se sa njom šetati kad krene lepo vreme. Al deca su to, imaju oni svoje porodice, ćerka muža da gunđa u brk, a sin snaju da ga popreko pogleda. Nije se baka ljutila, bila je to ipak sasvim obična baka koja je znala kako je to imati svoju porodicu. Bilo joj je čudno samo, kako to da tek kada ostariš shvatiš koliko zavisiš od drugih i kako ti nekad i jedan poruka ulepša dan. Jedna sasvim obična poruka, ulepša sasvim običan dan.

Ćerka je bila jako zabrinuta za mamu, za to što nema vremena da se sa njom šeta, da joj pomogne oko nabavke i da se sa njom priseća nekih onih sasvim običnih lepih priča koje samo bake znaju da prepričaju. Razmišljala je kako da joj pomogne. Kako da joj pruži podršku i pomoć i kada ona nije tu. Udružila se sa bratom i kontaktirali su agenciju za pomoć u kući starim licima. U agenciji našli su sve što im je bilo potrebno da u tom momentu čuju. Pomogli su baki, kako bi pomogli i sebi.
Kod baka Danice krenula je da dolazi Mila, gerontodomaćica blage naravi, ali tvrdog stava. Spustila je tih par kutija u podrum, a sa bakom rešila do kraja ukršene reči. Pored onih dobro poznatih bakinih kolača, za unuke su spemale i sasvim obične lepe rolate. Jer bila je to jedna sasvim obična gerontodomaćica koja je učinila da se baka posle dugo vremena oseti posebno. Znate već, tako to biva. Starost je nepredvidiva, a pomoć uvek potrebna, barem da se pravi društvo i pričaju sasvim obične lepe priče.

< Nazad na Blog