Nasilje

Ovaj mesec obeležilo je mnošto tragičnih događaja koji su nas sve naterali da malo bolje sagledamo društvo i ljude oko sebe, ali isto tako, nateralo nas je da se malo bolje zagledamo u sebe, da se preispitamo i da se zapitamo kako se mi ponašamo u ovom okruženju, kako mi reagujemo na njega, kako mi doprinosimo tome da ima manje ili više nasilja u našoj okolini. 

Nažalost, ponekad se dese ovakvi momenti koji zaustave sve. Koji nam na trenutak pokažu da je moguće usporiti, zapitati se, pozvati svoje najbliže, reći im da ih volimo, obići svoje porodice i svoje najmilije. Tada shvatimo koliko je zapravo malo potrebno da bismo pokazali nekome koliko nam znači, koliko nam to malo vremena sa našom porodicom ponekad znači sve. Ne možemo a da se ne zapitamo, zašto to onda ljudi ne rade više? Da li je moguće da nas je sve toliko obuzeo ovaj brzi život, trka za boljim poslom, za uspehom, za priznanjima, za novcem ili možda pak u nekim slučajevima i trka za preživljavanjem? Kada i u kom momentu se izgubio pojam porodice, pojam jedinstva, sinonim bezbrižnosti, sigurnosti, utehe i sreće? Kada je porodica kao funkcionionalo neizostavni deo društva postala marginalizovana i u kom momentu je kao ovakav pojam počela da se smatra luksuzom ili u nekim slučajevima opterećenjem? Kada smo okrenuli leđa jedni drugima? 

Na ovo pitanje, kao i na mnoga druga, ne postoje jednostavni odgovori, ne postoji taj jedan odlučujući momenat ili ta jedna rečenica koja će dati odgovor za kojim svi tragamo u ovom periodu koji nam ne daje ništa drugo osim prostora za formiranje mnoštvo drugih pitanja, takođe bez odgovora.

Kao agencija koja već 15 godina radi u sistemu socijalne zaštite i koja pomaže starim licima da uživaju u zlatnom dobu susretali smo se različitim situacijama. Od najluksuznijih staračkih samačkih domaćinstava do onih na rubu siromaštva, od seniora koji uživaju u svakom danu koji je pred njima do onih koji nemaju nikakav kontakt sa porodicom i prijateljima, nepokretni, prepušteni sami sebi. Nije nasilje samo fizičko, i to je ono gde ljudi najviše greše, mnogo više može da povredi osobu kada je neprihvaćena, otuđena i kada nema nikoga ko bi je pozvao, pitao kako je, pomogao joj ili je na kraju dana samo i jednostavno saslušao. Zato bismo u ovom tekstu pre svega hteli da vam predstavimo različite vrste nasilja i kako mi možemo, nekim malim postupcima, da utičemo na njihovo suzbijanje.

Psihičko i emocionalno zlostavljanje

Uključuje pokušaje dehumanizacije i podcenjivanje osoba (pretnje nasiljem, da će biti napuštene, ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, socijalna izolacija, zabranjivanje poseta, postupanje sa osobama kao da su sluge). Kod starijih lica može se pojaviti i konstantno nametanje pitanja smrti, pretnje da neće dobiti hranu, zabranjivanje poseta i slično.

Finansijsko zlostavljanje

Podrazumeva novčane manipulacije ili iskorišćavanje, a uključuje prevare, ucene ili zloupotrebu. Takođe, kod starijih osoba ovaj vid nasilja se može odnositi na korišćenje novca ili vlasništva seniora na nepošten način ili za vlastitu dobrobit, prodaj njihove imovine bez njihovog pristanka, zloupotreba punomoći potpisivanje dokumenata umesto njih i slično.

Fizičko zlostavljanje

Odnosi se na bilo koji čin nasilja, nezavisno od toga da li rezultira fizičkom povredom ili ne (udaranje, guranje, šamaranje, podmatanje noge, pljuvanje, zaključavanje i slično. 

Seksualno zlostavljanje

Uključuje različite oblike seksulanog ponašanja, iskorišćavanje i uznemiravanja. Takođe podrazumeva seksualno maltretiranje, napadanje i sramoćenje, neželjeno pipanje, neprimereno fotograisanje i razgolićavanje.

Ukoliko primetite bilo kakav oblik ovakvog ponašanja potrebno je da odmah prijavite nadležnim institucijama:

• – Policiji;
• – Socijalnim ustanovama;
• – Zdravstvenim ustanovama / hitna pomoć;
• – Drugim institucijama koje mogu pomoći.

O nasilju se uglavnom jedno vreme ćuti i žrtve jako retko reaguju na prvu uvredu, udarac ili neprimereno ponašanje. Tek nakon nekoliko puta, kada takvo ponašanje postane redovno, osobe koje trpe nasilje shvate ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze. Zato, uvek budite jako obazrivi u komunikacijama i savetima koje delite sa žrtvama, nemojte nametati svoje mišljenje niti navaljivati da urade kako vi mislite da je ispravno. 

Za nasilje je odgovaran jedino nasilnik, niko ne treba da misli da je njegovo ponašanje prouzrokovalo, probudilo ili isprovociralo osobu da se nasilno ponaša, već sve posledice i krivicu treba da snosi jedino lice koje je izvršilo nasilje.