U svetu, više od 5% stanovništva preko 60 godina boluje od depresije, a prema nekim psiholozima taj procenat je još i veći. Zašto se mentalno stanje pojedinca zanemaruje i zašto se ne pridaje dovoljno važnosti ovom velikom neprijatelju koji preti mnogim seniorima?
Depresija je ozbiljan poremećaj raspoloženja koji utiče na to kako se pojedinac ponaša, oseća i kako razmišlja. Ukoliko ste u skorije vreme izgubili interes za aktivnosti u kojima ste nekada uživali ili se borite sa osećajima bespomoćnosti ili nemoći i ako sve teže prolazite kroz dan, ne brinite se niste jedini. Depresija može pogoditi sve uzraste, nezavisno od godina, pola, životnog iskustva ili uspeha. Simptomi depresije kod starijih lica mogu uticati na svaki aspekt njihovog života, uključujući energiju, apetit, san, hobije, odnose pa čak i posao. Kako onda na vreme prepoznati i kako se boriti sa depresijom? Kako pomoći svojim najstarijim članovima porodice ukoliko primetite da se njihovo ponašanje promenilo, kome se obratiti za pomoć?
Moramo napomenuti da se različiti simptomi pojavljuju kod različitih osoba, međutim neke koje su najlakše prepoznatljive i najzastupljenije su:
Neki od ovih simptoma su lako uočljivi dok je za druge potrebno posvetiti malo više vremena kako bi se uočili. Zato redovno obilazite svoje najstarije članove porodice, pričajte sa njima, obratite pažnju na njihovo ponašanje i ukoliko primetite promene obratite se stručnim licima za pomoć.
Kako starimo, tako se sve više susrećemo sa gubicima. Gube se supružnici, prijatelji iz detinjstva, rodbina, ali gubi se i ona pokretljivnost iz mladosti, samostalnost, karijera, zdravlje i drugo. Tugovanje nad ovim gubicima je normalno i zdravo, ispoljiti emocije i prihvatiti nove okolnosti u kojima se nalazimo, ponekad zahteva više vremena nego što smo mislili. Ali koja je to granica između tuge i depresije?
Tugovanje predstavlja rolakoster emocija koje preplavljuju osobu od pozitivnih do negativnih osećanja, predstavlja mešavinu dobrih i loših dana. Za vreme tugovanja moguće je osećati se pozitivno i imati dobre dane.
Depresija, sa druge strane, vam ne dozvoljava da se osećate dobro, nema dobrih dana i predstavlja konstantu nezadovoljsta i praznine.
Stvari koje povećavaju rizik od pojave depresije:
Bolesti poput šloga, dijabetesa, kancera, demencije ili hroničnog bola dodatno povećavaju rizik od depresije. Slično tome, ukoliko starije lice onemoća, padne ili u porodici postoje raniji primeri pojave depresije, povećana je mogućnost pojave ovog stanja.
Ukoliko primetite da starije lice pokazuje simptome depresije, pre svega potrebno je obratiti se stručnoj osobi i od eksperta zatražiti stručni savet, jer svakoj osobi je potrebno pristupiti drugačije. Tretmani uglavnom uključuju antidepresive i psihoterapiju gde se kroz razgovor i konsultovanje starije lice motiviše na socijalizaciju, uključivanje u hobije, poboljšanje odnosa sa porodicom i rodbinom. U kombinaciji sa lekovima i terapijom, posle određenog vremena trebalo bi da se uključi i porodica koja će podržati i pomoći starijem licu da se posveti više sebi i da lakše prebrodi težak period.
Ukoliko u ranim fazama uočite simptome depresije ili ukoliko krenete sa stručnom pomoći, ovo su neki saveti koji vam mogu značiti kako bi se ubrzao proces izlečenja:
Made by Agencija NANA. ©