Proleće samo što nije došlo, već nas polako upozorava da je vreme da se oslobodimo perjanih jakni i zimske obuće. Sa novim laticama, prolazi polako vreme slava, praznika i zimskih čarolija. Pravimo velike planove za sunčane dane pred nama, za sve one momente koje ćemo da provedemo u bašti, parku, na putovanju i sa najbližim članovima porodice. Dolazite kod svoje bake kući da joj prenesete svu tu pozitivnu energiju koja je spavala u vama poput medveda cele zime, odmah primećujete da nešto nije kako treba. Ručak ostavljen na šporetu, krevet nije namešten, vaša baka koja vas je ceo život učila da morate da budete uredni, sada sama preskače svoje lekcije.
„Jel dolazi i Mirko danas?“, pita vas sa puno znatiželje dok po glavi vrtite porodično stablo
„Bako, Mirko je umro pre 10 godina“, odgovarate pomalo nesigurno, preispitujući sopstvenu memoriju
Da li je to samo faza, i ako jeste koliko već traje? Kako ranije niste primetili sve te male znakove pored puta koji su vam nagoveštavali da se nešto promenilo. Koliko je ozbiljno stanje i da li je u pitanju samo zaboravnost koja se javlja kod seniora ili je demencija?
Starenje je fiziološki proces gde se smanjuje sposobnost mozga u rasuđivanju, učenju i pamćenju. Proces obrade informacije postaje sporiji uz postepen nastup male redukcije spoznajnih funkcija i sposobnosti pamćenja i prisećanja pojedinih detalja iz skorije svakodnevice starih lica. Ove promene predstavljaju deo normalnog procesa starenja te nisu opasne po život pojedinca, ali se svakako moraju pratiti (učestalost i obim informacija koje senior ne može da se seti).
Postupno pogoršanje intelektualnih sposobnosti sve to totalne disfunkcionalnosti socijalnog i radnog funkcionisanja. Najistaknutiji simptomi su teškoće u pamćenju, posebno skorih događaja. Drugi termin za senilnost je demencija i postoje dve vrste: primarna i sekundarna. Primarna je direktno izazvana oštećenjem mozga, sekundarna je uzrokovana bolestima koje ne napadaju mozak direktno. Osoba deluje rasejano, razdražljivo, misli da je neko proganja, plaši se svega i potpuno je dezorjentisana i uzrujana.
Palijativna nega nije samo vezana za bolnicu, naprotiv, ona je zastupljena i po domaćinstvima korisnika. Za adekvatnu negu u kući korisnika, treba pre svega konsultovati nadležne lekare koji redovno prate stanje korisnika, daju terapiju i koji mogu da pošalju medicinske sestre ukoliko dođe do naglih promena zdravlja pacijenta. Isto tako, ukoliko korisnik uzima terapiju koja zahteva davanje mobilne medicinske pomoći, neophodno je na vreme organizovati pomoć i dogovoriti termine. Značajan deo igra i održavanje higijene prostora, priprema obroka modifikovanih prema potrebama pacijenta, adaptiranje samog prostora kako bi se olakšalo kretanje i život lica, ali i osećaj sigurnosti i topline koji dom pruža. Na taj način, pacijent ostaje smiren, relaksiran i nema nadražaja okoline. Ukoliko deo nege na sebe pruzmu članovi porodice, na vreme se treba informisati o svim aspektima, prikupiti sve potrebne brojeve nadležnih službi i voditi se savetima lekara i stručnih lica. I na prvom mestu, osluškujte korisnika, pratite njegovo stanje i na vreme reagujte na svaku promenu koju uočite.
Je jedna vrsta demencije gde se simptomi razvijaju polako i vremenom se pogoršavaju do te mere da obolelim osobama ometaju obavljanje svakodnevnih zadataka. U ranim fazama gubitak pamćenja je blag, ali kako bolest napreduje pojedinci potpuno gube sposobnost nastavljanja komunikacije i reagovanja na okolinu. Totalna konfuzija, ponavljanje informacija, zaboravljanje imena ili datuma, nemogućnost završavanja svakodnevnih obaveza i gubljenje pojma o datumu, godini i prolasku vremena.
Made by Agencija NANA. ©