Kafa kao socijalna pojava – pauza od društvenog značaja

Prva jutarnja, jedna za vreme pauze, jedna posle posla, jedna uz trač partiju, jedna sa porodicom, samo jedna kratka, jedna sa voljenom osobom uz omiljenu seriju ili jedna šolja sveže kafe u miru sami sa sobom? Za koju god da se odlučite ili koju god da najviše volite, da li ste se ikada zapitali zašto je toliko popularna? Zašto jedna šolja kafe može toliko da utiče na naše raspoloženje i zašto se smatra socijalnom pojavom i ubira visoki društveni položaj?

Od legende do realnosti

Kako je kafa prvo krenula da se priprema i ko je otkrio njeno blagotvorno dejstvo samo možemo da naslutimo iz mnogih legendi i priča. Jedna od priča je da je zrno kafe otkrio pastir iz Etiopije koji je uvideo življe i energečnije ponašanje ovaca koje su na livadi pasle bobice, koje je danas poznatije kao zrno kafe. Kako je svoje iskustvo podelio sa sveštenicima, odmah su krenuli da konzumiraju i u vodi cede zrna kako bi bila ukusnija i kako bi mogli lakše da ih zvaću. Po mnogim predanjima smatra se da kafa dolazi iz Etiopije i da potiče od arapske reči – ghahweh (vino) – kako se kafa po dolasku u Evropu nazivala „Arapskim vinom“, a tek u 16.veku preko Evrope ove čudesne bobice dospevaju u Carigrad gde se razvija običaj svakodnevnog ispijanja i fermentacije u cilju popularizacije i široke konzumacije.

Kafane, kafići i kafe pauze

Kako je navika ispijanja kafe uzela maha, tako su državne vlasti morale zabraniti ovakve vidove okupljanje jer su radnici krenuli da zabušavaju sa radom. Međutim, sredinom 16.veka kreću da se otvaraju uslužni objekti namenjeni samo služenju ovog napitka koje jako brzo postaju simbol druženja, predaha, odmora i uživanja. Osmanskim osvajanjima ovaj duh prenosi se na celu Evropu, a do kraja 16.veka kafa u Engleskoj postaje popularnija od čaja, a u Francuskoj od vina. Kao i u Evropi, kafa je u na našim prostorima prisutna od perioda vladavine Turaka, a prva kafana u Beogradu otvorena je davne 1521.godine, nakon čega su se nizale jedna za drugom. Najstarija kafana je „Znak pitanja“ koja se nalazi u ulici Kralja Petra i potiče još iz 1833.godine.

Kako izgleda i kako se koristi biljka kafe?

Kako postoje različite vrste kafe, tako postoje i razlike u biljkama, cvetovima i listovima. U početku procesa sazrevanja ploda, plod je zelene boje, odakle postaje žut, pa tamno crven i na kraju dolazi do faze sazrevanja i ubiranja ploda. U sredini omotača nalaze se dva semena koja formiraju oblik nalik na orah.

Značaj kafe pauze

Da li veći značaj ima kafa ili pauza? Ili možda baš ta jedinstvena kombinacija ova dva sastojka formira taj autentičan ukus i osećaj lagodnosti? Kao što ste primetili, kafa je tokom vremena postala sinonim za odmor i za vreme koje posvetimo sebi, te je tako postala neraskidivi deo poslovne kulture i vezuje se za produktivnost. Izraz „kafe pauza“ postoji čak i kao zvaničan termin i nalazi se u mnogim rečnicima i podrazumeva pauzu od poslovnih aktivnosti u trajanju od 10-15 minuta za vreme koje zaposleni predahnu, „uhvate vazduh“ i obnove svoju energiju u konverzaciji sa drugim kolegama. Kao takva, ona podstiče produktivnost i značajno utiče na povećanje koncentracije jer se mozak odmori i regeneriše. Ne samo u poslovnom smislu, kafe pauza ima i socijalnu ulogu. Bolje upoznavanje sa ostalim saradnicima ili razlog za kratku konverzaciju kako biste se odmorili od mnogobrojnih obaveza je samo jedan od razloga i benefita ovih jedinstvenih bobica. Primetićete takođe da je nekima čak i izgovor, a mnogim starim licima možda čak i jedini razlog da odu u posetu komšinici, dočekaju dragu osobu, ili da se u toku dana lepo obuku, izađu na svež vazduh i sa svojim komšinicama popiju po jednu šoljicu sveže kafe u njihovom omiljenom kafiću.