Kako možemo da pomognemo u očuvanju Zemlje?
Populacija stanovništva: oko 7,62 milijarde
Zemlja: 1
Jedna planeta koja drži sve te ljude na jednom mestu, pokušava da odgovori na sve njihove potrebe, da sa svima podeli svoje resurse, verovatno očekuje nešto i zauzvrat. A šta dobija? Kako je ljudi čuvaju, kako se prema njoj odnose i koliko napora ulažu da joj uzvrate istom merom? Da li ste se ikada zapitali koliko će još Zemlja moći ovako da nas prati, koliko će uticati na temperaturne promene, godišnja doba, floru, faunu, prirodu generalno i vazduh koji udišemo? Kako i šta možemo da promenimo u našim svakodnevnim navikama i koji su to bebi koraci koje svako od nas može da napravi kako bismo barem malo pomogli u očuvanju Zemlje.
Svaki dan jedan štetan efekat manje, za mesec dana to čini 30 manje emisija negativnih faktora koje kada pomnožimo sa svim ljudima na Zemlji dobijemo preko 2,286 biliona manje ljudskih uticaja na opšte stanje planete. Pročitajte ponovo, to je samo po jedan dnevno mini korak koji svako od nas može da učini.
U ovom tekstu ćemo vam predstaviti baš te bebi korake o kojima pričamo, pomake i navike koje svi možemo da uvedemo kako bismo sačuvali našu Zemlju.
A kako je sve počelo?
Treća planeta od Sunca (udaljena 149,6 miliona kilometara), prečnika 6.731km, sačinjena od čvrstih i vodenih površina, od kojih su 29% kontinenti i ostrva.
Pre oko 4,5 milijardi godina, na svom početku, Zemlju je činila rastopljena užarena masa stena. Međutim, ne dugo nakon toga na našoj planeti su ubrzo započeta dva važna procesa, jedan je odvajanje teških i lakih elemenata unutar te magme, a drugi je hlađenje te mase. Ti procesi uslovili su stvaranje Zemljine kore i jezgra. Kora koja je čini čvrstom dok je jezgro održava živom i zato je smatramo dinamičnom planetom. Još jedan dokaz o njenoj dinamičnosti svedoče i pojave zemljotresa i vulkana koji ukazuju na stalna pomeranja koja se dešavaju unutar njene sredine.
Šta se nalazi ispod površine?
Unutrašnjost Zemlje sačinjeno je od nekoliko sfera koje su različite po svojim hemijskim i fizičko-mehaničkim karakteristikama, ali osnovnu podelu koju svi i dalje pamtimo iz osnovne škole je – Zemljina kora, omotač i jezgro. Kora je površinski, čvrst sloj koji formira kontinente i okeansko dno. Ispod ovih površina njena debljina, sastav i starost se značajno razlikuje i u zavisnosti od toga ih i razlikujemo po nameni. Omotač je isto podeljen na donji i gornji sloj. Čvrstog agregatnog stanja, gornji sloj sa korom čini litosferu (kamenit omotač), a ispod njega dolazimo do astenosfere ( „mekšeg“ gornjeg sloja) koji dosiže dubinu i do 700km. Ovaj omotač je od izrazitog značaja jer se zbog visokog pritiska nalazi u nekom obliku plastičnog stanja sa relativno malom gustinom. Kroz nju prolaze seizmički talasi koji uslovljavaju pomeranje litosfere za koju se smatra da „pluta“ po astenosferi i tako uzrokuje pomeranje tektonskih ploča, što rezultira pojavom pukotina na zemlji, raseda na stenama i pomeranjem kontinenata.
Jezgro je sastavljeno od teških elemenata poput gvožđa i nikla. Sastoji se od spoljašnjeg i unutrašnjeg dela od čega je spoljašnje u tečnom stanju, dok u samom središtu naše planete (koje je najverovatnije u čvrstom stanju) pored gvožđa i nikla možemo naći i zlato i platinu (kao i druge elemente koji dolaze zajedno sa gvožđem).
Ako se pitate zašto smo vam sve ovo objašnjavali razlog je jednostavan, da bismo vam predočili da je Zemlja mnogo kompleksnija nego što bilo ko od nas može da razume, da se sastoji iz svojih procesa koji se odvijaju paralelno sa našim svakodnevnim ubrzanim životom i da ne predstavlja samo mali deo betona po kojem se krećemo.
A na površini – ljudi
Kada vidimo demonstrante na ulici da protestuju protiv zagađenja zemlje, da li smo se ikada zapitali protiv kakvog se neprijatelja oni bore? Protiv ljudi, mašina, ili protiv modernog života u urbanim i industrijskim sredinama kakve su nam nametnute u 21.veku?
0.1 Mart 1954.godine – test američke termonuklearne hidrogenske bombe na Maršalskim ostrvima (Amerika)
26. April 1986.godine – katastrofa u Černobilju (Ukrajina)
11. Mart 2011.godine – otkazivanje uređaja u nuklearnoj elektrani Fukušima (Japan)
Su samo neke od katastrofa izazvanih ljudskim delovanjem. Koliko njih još treba da se dogodi da bismo shvatili da štetimo koliko sebi toliko i populaciji koja treba da nas nasledi. Ako je trenutni presek ovakvo stanje, zapitamo li se nekada šta ostavljamo za sobom?
Hajde da kažemo da još uvek ne shvatamo značaj i potrebu za hitnim osvešćenjem i delovanjem u pravcu spašavanja i očuvanja naše planete. Nabrojaćemo još samo neke od očiglenih posledica koje već u izvesnoj meri utiču na sve nas.
• Zagađen vazduh
Jedan od najvećih uticaja na ljudsku populaciju ima svakako vazduh i stepen zagađenosti. Izduvni gasovi, industrijske zone, deponije, drumski i vazdušni saobraćaj, nedozvoljeno paljenje i veštački izazvane vatre sve te pojave reprodukuju pojavu štetnih čestica koje su lakše od vazduha i koje uz pomoć njegovog strujanja lete sa jednog mesta na drugo. Njihovim gomilanjem i prezasićenosti dobijamo zagađen vazduh koji svakodnevno udišemo i koji ne samo da šteti našim respiratornim organima, već utiče na zdravlje i rad svih organa.
• Klimatske promene
Temperatura planete se svake godine poveća za jedan mali procenat. Već smo skoro pa i izgubili granicu između godišnjih doba i sa svakom novom godinom zime su sve toplije, a leta sve duža. Ispuštanjem štetnih gasova u atmosferu, Sunčavi zraci nemaju mogućnost ravnomernog zagrevanja Zemljine površine te dolazi do disbalansa u temperaturi i velikih toplotnih oscilacija. Tako dolazi do pojave velikih količina padavina, nekontrolisanih požara i oluja. Svetska zdravstvena organizacija je predvidela da će klimatske promene u vremenskom periodu od 2030. do 2050.godine izazvati 250.000 smrtnih slučajeva na svetu.
• Smog
Najviše se javlja u velikim gradovima u jesenjem i zimskom periodu i predstavlja još jedan oblik aero-zagađenja. Kada na malim prostorima postoji veliki broj zagađivača (individualno grejanje, kotlarnice, industrija..), kada je niska temperatura, visoka vlažnost i vazdušni pritisak i kada je vetar slab dolazi do nemogućnosti pročišćavanja atmosfere i do povećanja koncentracije čađi i sumpora što uslovljava smanjenu vidljivost i otežano kretanje. Najgori primer pojave smoga je vezan za decembar 1952. godine u Londonu, usled koga je umrlo preko 1000 ljudi.
• Otapanje glečera
Kada ovo pročitamo ili čujemo deluje nam tako daleko, gotovo kao da nema veze sa nama, međutim… Naučnici sa Univerziteta u Džordžiji već godinama se bave ovom temom i skoro su otkrili da je voda ispod glečera Tvejts (jedan od najvećih glečera na svetu na zapadu Antarktika) neobično topla i da ukoliko izazove topljenje ovog „glečera sudnjeg dana“ (kako ga mnogi istraživači oslovljaju) uticaće na promene u nivou mora širom sveta što samim tim ugrožava i naseljena mesta u priobalnim delovima kontinenata. On može ispustiti toliku količinu vode (veličine Velike Britanije) koja bi rezultirala porastom nivoa mora za oko 90 centimetara.
Malim koracima ka zdravoj planeti
Činjenice koje smo izneli u ovom tekstu su samo mali deo istraživanja i radova koje su nam dostupne i na osnovu kojih možemo stvoriti uvid u medicinski karton Zemlje. Nije baš na zavidnom nivou, moramo da priznamo, ali ne dajmo se obeshrabriti, uvek možemo popraviti ugled, pitanje je samo koliko smo motivisani i koliko nam je stalo.
U nastavku, predložićemo vam navike koje svako od nas može da uvede u svoju svakodnevicu i tako popravi ne samo svoje zdravlje već utiče i na generacije koje dolaze.
1. Počnimo da brojimo korake
Svi znamo da je pešačenje dobro za naše zdravlje, ali kako time doprinosimo očuvanju Zemlje? Štedimo gorivo, smanjujemo emisiju karbon-dioksida i drugih zagađivača vazduha i na taj način smanjujemo koncentraciju i gustinu štetnih materija u vazduhu. Isto tako, ukoliko se i desi da negde morate da idete kolima ugasite motor kad god da zaustavite vozilo i barem na tih par minuta dajte Zemlji vremena da udahne.
2. Štedimo vodu
Da li ostavljamo vodu da teče dok peremo zube i da li čekamo malo da „istekne“ pre nego što je sipamo u čašu da je popijemo? Vreme je da obratimo pažnju na te navike koje vrlo lako i bezbolno možemo da izbacimo iz naše svakodnevnice i tako uštedimo i do 18 litara dnevno. Mislite da nije mnogo, uzmite u obzir da nam je za jedno prosečno tuširanje potrebno 9 litara vode, pa se zapitajte ponovo.
3. Ceger umesto plastične kese
Da bi se jedna plastična kesa raspala na deponiji potrebno je da prođe 1000 godina. Dobro ste pročitali, 1000 godina. Jel potrebno da kažemo još nešto? Nove biorazgradive kese ili cegeri su idealna zamena i, ukoliko nas pitate, mnogo lepše izgledaju. Praktičniji za upotrebu i skladištenje, nema potrebe više da se nagomilavaju kese u vašem stanu u jednoj fioci koja se korsti samo za kese, već ih možete uredno spakovati u svoju torbu i koristi po potrebi.
4. Gasimo svetlo kad nismo u sobi
Ne gasimo svetlo u kupatilu ili ona čuvena rečenica „Ostavi svetlo da se zavaraju lopovi“, ali koju cenu plaćamo na kraju dana? Jedna od svakako najlakših novih navika koju možete da uvedete u svoj život je redovno gašenje svetla za sobom, zašto i kako ovo utiče na planetu? Svaki put kada koristimo električnu energiju doprinosimo efektu staklene bašte i ne samo to, već štednjom energije možemo svakako uticati i na smanjenje troškova te tako još jednom porazmislite pre nego što sledeći put izađete iz prostorije i ostavite upaljeno svetlo za sobom.
5. Pametno koristimo papir
Za sve koristi koje imamo od drveća i vegetacije nemamo dovoljno mesta da nabrojimo u ovom tekstu, ali izdvojićemo samo njih par poput: zaštita od vetra, erozije i poplava, pročišćava se vazduh, leti se hladi Zemlja i na kraju doprinosi osećaju smirenosti, pomaže nam da se opustimo i uživamo u čarima prirode. Ukoliko samo malo obratimo pažnju i ne bacamo gomile papira ili porazmislimo o broju kopija ili primeraka nekog dokumneta koji nam treba, možemo znatno doprineti smanjenju seče šuma i njihovom očuvanju.
6. Razvijmo nove veštine – naučimo da sadimo drveće
U skladu sa prethodnim savetom, nadovezujemo se sa ovom akcijom. Studija naučnika u Velikoj Britaniji pokazala je da jedna funta uložena u sadnju donosi u budućnosti sedam funti. Drugo istraživanje iz 2014, je pokazalo da se zahvaljujući drveću samo u SAD na godišnjem nivou uštedi 6,8 milijardi dolara troškova zdravstvene nege. Treba li da nabrajamo još? Zato ukoliko imate dvorište ili svoj omiljeni park, ne budite lenji i zasadite drvo.
7. Recikliža posao budućnosti
Plastične kese, flaše i poklopci sa jedne strane; staklo sa druge strane; papir na trećoj strani – ne bi trebalo da bude toliko teško. Razdvajanjem otpada i segmentisanjem po njegovim prirodnim svojstvima štedimo energiju i vreme za njegovo uništavanje i na taj način doprinosimo da se sačuvaju prirodni resursi poput drveta, nafte ili aluminijuma.
8. Informišite se
Ništa manje bitno i važno nego svi drugi koraci koje smo uspeli ovde da podelimo sa vama, a koji predstavlju jako mali broj svih aspekata naše svakodnevnice koje možemo da prilagodimo da bismo pomogli u očuvanju Zemlje, je i svakodnevna edukacija i informisanje o stanju naše plante. Ne samo šta možemo da uradimo i u kojoj meri možemo da utičemo na smanjenje štetnih uticaja, već kako da utičemo na druge ljude, naše sugrađane i da na taj način razvijamo svest o hitnosti preduzimanja mera u prevenciji pogoršanja našeg prirodnog okruženja.
Imamo moć da učestvujemo u izgradnji budućnosti u kojoj priroda i ljudi mogu da žive zajedno, ne ugrožavajući jedno drugo i radeći zajedničkim snagama za zdraviju i sigurniju planetu.
Imamo tu moć, ne stidimo se da je maksimalno iskoristimo.