Kako ojačati imunitet?

Ovih dana često čujemo rečenice poput – „Jačajte svoj imunitet“, „Suplementi za jačanje imuniteta“, „Čuvajte svoj imunitet“ i slično, a da li znamo šta to znači? Šta se podrazumeva pod „jačanje imuniteta“, šta je imunitet i šta možemo da uradimo da bismo ga sačuvali i iskoristili maksimalno za ono za šta je i predviđen da radi – da štiti naš organizam od spoljnih uticaja (bolesti, virusa, alergija, promena itd). U ovom tekstu ćemo vam dati savete šta možete uvesti u svoju svakodnevicu kako biste uticali na poboljšanje odbrambenog mehanizma organizma.

Šta je imunitet?

Reč imunitet potiče od latinske reči immunitas što u doslovnom prevodu znači oslobođen od službe, poreza, ali u medicini se upotrebljava u potpuno drugom kontekstu. Kao prekretnicu i osobu koja je najviše doprinela razvoju pojma i značaja imuniteta uzima se Luj Paster, francuski hemičar i biolog. On ne samo da je otkrio da klice iz kojih nastaju mikroorganizmi mogu da se unište pod velikim uticajem toplote i tako pokrenuo proces sterilizacije (odnosno pasterizacije) već je objavio i rad u kojem govori o bolestima izazvane klicama i otkrio da nakon infekcije ljudski organizam razvija sposobnost odbrane na ponovne napade istog uzročnika. Tako je postavio kamen temeljac novoj nauci – imunizaciji. Do danas njegovo značenje se proširilo i preciznije definisalo, te ga u modernoj medici koristimo kao pojam koji predstavlja sposobnost organizma da se suprostavi i odbrani od infekcija, bolesti i drugih opasnosti koje mu prete. Možemo ga posmatrati poput sistema koji ima glavnu ulogu u uspostavljanju barijera protiv parazita, kancerogenih ćelija, otrova i sličnog.

Vrste imuniteta

Svaki deo našeg tela, organi, žlezde i ostalo imaju određenu ulogu u funkcionisanju našeg organizma. Uloga timusa (grudna žlezda) je centralni deo sistema koji imaju uticaj na razvoj imunološke tolerancije. Stvaraju se T limfociti, odbrambene ćelije koje prepoznaju i eliminišu tela koja nas napadaju. Kod rođenih beba timus je jak, ali svoj vrhunac dostiže između 18 i 55 godine nakon čega polako slabi. Kako se nove zaštitne ćelije ne proizvode, a stare ne obnavljaju, organizam slabi i postaje mu sve teže da se suprostavlja spoljašnim štetnim uticajima. Zato imunitet starih lica mora dodatno da se pazi jer su usled prirodnih procesa podložniji zarazama i infekcijama. Isto tako, ukoliko uzmemo u obzir da je veliki procenat starije populacije živeo u teškim uslovima u mladosti i da su njihovi organizmi u određenoj meri oslabljeni, na ovaj segment života mora se obratiti dodatna pažnja.

Kako uvideti da je imunitet vašeg starijeg ukućanina u padu? Bićete u prilici da uočite neke od sledećih pojava:

– Respiratorne infekcije
– Usporeno zarastanje rana
– Smanjena motivacija za aktivnošću i vitalnost
– Pogoršano stanje vida, pucanje noktiju, opadanje kose i povećana suvoća kože.

Kako pomoći svom imunitetu?

Koliko on radi nama u korist, toliko moramo i mi da ga podržimo. Kao što smo više puta do sada pomenuli, imunitet je sistem, nije jedinstven činilac. Da bi funkcionisao kako treba potreban mu je balans i harmonija. Naučnici su se jedno vreme dvoumili oko činjenice da li se na imunitet uopšte može uticati površnim delovanjem i svakodnevnim životom? Da li nešto što se nalazi u svakom atomu i molekulu našeg organizma možemo pomoći ili odmoći jednostavnim spoljašnjim faktorima? Došli su do zaključka da se ništa krucijalno ne može učiniti, ali svakako efekti postoje. Pa hajde da vidimo onda koje su najdelotvornije i najefikasnije metode.

Odmah želimo da istaknemo da magičan lek (osim vakcina i onih koji nam lekari prepišu) za jačanje imuniteta i stvaranje imunih ćelija, ne postoji. Naše svakodnevne navike, način života, ono što jedemo, da li smo aktivni, da li izlažemo telo stresu, koliko spavamo i koliko vremena odvajamo za odmor utiču na imunitet. Ako zaista želite da ojačate sistem i pokrenete svoje odbrambene ćelije krenite malim koracima, svaki dan. Budite istrajni, uporni i gledajte da svaki dan učinite nešto što će doprineti poboljšanju vašeg celokupnog stanja tela.

U nastavku teksta predstavićemo vam na koje aspekte svog života treba da obratite pažnju i utičete kako biste pomogli očuvanju svog imunog sistema.

1. Da li veštački suplementi mogu pomoći?

Na ulasku u svaku prodavnicu, zdravu hranu ili apoteku odmah vidite reklamu za tablete koje će pomoći jačanju vašeg imuniteta. Koliko puta smo posegli da ih uzmemo, pa se onda zaustavimo jer nismo sigurni šta se sve nalazi u njima. U pravu ste i ne znamo, zato i postoji problem sa takvim načinom podrške našeg organizma. Ne kažemo da ne postoje suplementi, lekovi, pilule, kapi ili bilo koji vid dodataka koji možete uvesti u svoju svakodnevicu kako biste ojačali imunosistem, samo ističemo da uglavnom ne daju dugotrajne rezultate i da ne možete videti stvaran rezultat njihove upotrebe. Svako telo je različito, svaki organizam jedinstven na ovom svetu, svi mi kao pojedinci funkcionišemo u sebi svojstvenom ritmu i da bi neko napravio kombinaciju travki, vitamina ili drugih preparata potrebno je jako veliko znanje, veštine o pojedinostima o vašem zdravstvenom stanju. Isto tako, dokazi o tome da li je neka supstanca 100 procentno dobra za vaš imuni sistem, na žalost, još uvek ne mogu da se sa sigurnošću potvrde i pokažu. S toga naš savet je da više koncentrišete na ono što sami možete promeniti kako biste unapredili sveobuhvatno svoj način života.

2. Ono si šta jedeš

Upravo tako. Iako ne želimo da verujemo u to i non-stop umanjujemo značenje namirnica koje unosimo u svoj organizam, naučno je dokazano da je hrana jedna od faktora koja utiču na celokupno zdravlje i stanje organizma. Dakle, šta je to što možemo da jedemo da bismo pojačali imunitet?

– Citrusi – svima nam je poznato da kada se prehladimo ili kada se ne osećamo najbolje preporučen je unos više vitamina C. Zašto? Vitamin C pomaže razvitku belih krvnih zrnca koje su ključne u odbrani protiv infekcija, odnosno u izgradnji našeg imuniteta. Možete koristiti pomorandže, limetu, limun, grejp, mandarine itd. Malim količinama i redovnim unosima u organizam možete napraviti značajne razlike;
– Crvena babura paprika – ako ste mislili da vitamin C dolazi samo iz citrusa, prevarili ste se. Skoro najveći postotak dolazi upravo iz crvene babure (sadrži gotovo tri puta više vitamina C od pomorandže), a isto tako sadrži i beta karoten.
– Brokoli – superheroj među povrćem! Pun vitamina A, C i E kao i vlakana i antioksidansa, spada u jednu od najzdravijih namirnica koja se može naći u vašem tanjiru.
– Beli luk – ne koristimo ga samo u bici protiv vampira, možemo ga upotrebiti i u borbi protiv zaraza. Mangan, Selen, vlakna, vitamina B6 i C samo su neki od elemenata koji ga čine zdravim i počasnim članom naše svakodnevne kuhinje. Neka istraživanja pokazuju da se u njemu nalazi gotovo sve što nam je potrebno da unesemo u organizam.
– Crna čokolada – oooh da, dobro ste pročitali! Crna čokolada je puna antioksidansa pod nazivom teobromin koji pozitivno utiče na rad srca, respiratorni sistem, krvni pritisak itd. On je pored crne čokolade nalazi i u kofeinu i u nekim čajevima.
– Cimet i kurkuma – oba ova začina obogaćena su protiupalnim elementima koji se svakodnevno bore protiv bakterija koje napadaju vaš organizam. Pored toga pokazali su se dobro i u borbi protiv bolesti mozga, kancera, Alchajmerove bolesti i artritisa. Sve zbog kombinacije koje dobijaju prirodnim putem, a samo malim naporom mogu biti deo vaše svakodnevne upotrebe.

Ovakvih namirnica ima veliki broj, mi smo ovde izdvojili samo par kako bismo vam pokazali da je moguće u svoju dnevnu ishranu uvesti i namirnice koje će raditi u vašu korist, a da ne morate da strepite od velikih promena svog jelovnika.

3. Vreme je za vitamine

Iako mnogi misle da će najlakše uneti dozu vitamina koja im je preporučena kao optimalan dnevni iznos preko lekova ili dodataka ishrani, odmah ćemo vas razuveriti. Vratićemo se malo na prethodnu stavku i istaći koji su vitamini za imuni sistem najpogodniji i gde ih možete naći.

– Vitamin C – već smo objasnili njegovu ulogu u našem zdravlju te ćemo samo proširiti listu namirnica putem kojih ga možete uneti u svoj organizam – spanać, jagode, kelj, prokelj itd
– Vitamin E – pomaže u borbi protiv virusa krucijalan je u jačanju imunog sistema. Možete ga naći u bademima, kikirikiju, suncokretu, lešnik…
– Vitamin A – postoje dva glavna izvora ovog vitamina. Prvi je životnjiskog porekla (riba, meso), a drugi je biljno poreklo (šargarepe, batat, bundeva, zelena salata, tikva, dinja..)
– Vitamin D – poznat kao vitamin koji se u najvećoj meri dobija iz Sunca putem kože, možemo ga uneti i ishranom putem lososa, tune, sardine, mleka, ovsenih pahuljica i djusa od pomoradže.
– Gvožđe – pomaže našem organizmu da prenosi kiseonik između ćelija i na taj način utiče na imunitet. Ishranom ga možete uneti kroz crveno meso, piletinu, ćuretinu, školjke, ostrige …
– Selen – mineral koji je pun antioksidansa koji pomažu da se ćelije oporave od oštećenja. Ima ga u morskoj hrani, mesu, švapskom siru…

4. Spavajte redovno i dovoljno

Ne možemo da istaknemo dovoljno koliko je bitan redovan san i spavanje po noći u periodu od 22.00 (23.00) do 06.00 (07.00). Procesi koji se odvijaju u našem telu za vreme spavanja, kada naše telo odmara, kada se regeneriše i oslobađa toksina su pored ishrane i unosa velike količine tečnosti (oko 2-3l po danu) ključni za jačanje imunog sistema. Kada imamo manjak sna naše telo ne stigne da proizvede citokine, molekule antitela koji su najvažniji sekrecioni proizvodi ćelija imunog sistema.

5. Vreme je za prolećne aktivnosti

Ne toliko drago kao i segment kada smo pričali o ishrani, ali svakako jedno od bitnih faktora. Utiče na mikrobiotike te se smanjuje pojava određenih vrsta bakterija u našem telu koje utiču na zdravlje. Kada vežbamo hormoni sreće i zadovoljstva se luče utičući tako na ravnotežu rada naših organa. U sinhronitetu, naše telo jača, oslobađa se toksina, izbacuje višak tečnosti i razvijaju se mišići koji pomažu strukturu našeg tela. Uvedite lagano trčanje, povećajte broj koraka koje pređete u toku dana, hodajte uz stepenice, krenite na jogu, ples ili iskoristite ovo toplo prolećno vreme za džoging kroz park.

6. Vaših „5 minuta“

Stres, premor, opterećenost, nervoza, strah ili anksioznost „izrabljuju“ naš organizam i teraju ga da troši zalihe zdravih ćelija. Kada se nađemo u rizičnoj situaciji, naše telo se prebacuje na sistem preživljanja, odnosno brani nas od svih spoljnih faktora budeći sve ćelije i sisteme koji postoje u našem organizmu kako bismo ostali na nogama, kako bismo se odbranili. Zato moramo da nađemo balans i da napravimo takav tempo i režim rada da ne dovedemo sebe u fazu pregorevanja. Malo stresa je čak i dobro za naš sistem jer se luči adrenalin, ubrzava se rad srca, hormoni se uzburkaju, poveća se pritisak, međutim ukoliko dovoedemo sebe u stalno aktivno takvo stanje, onda se može pojaviti šećer, oslabljena koncentracija, narušen nervni i digestivni sistem.

Nađite svoj beg, ukradite svojih pet minuta i naučite da udahnete i kažete stop. Odmarajte, opustite se, dišite pravilno i naučite da zaštitite sebe od prevelikih stresora kojima smo svakodnevno izloženi. Slušajte muziku, družite se, gledajte omiljeni film ili seriju, čitajte knjigu, uživajte u momentima sa porodicom i supružnikom.

Kao što vidite, ne postoji izvor sa koga ćete moći da popijete vodu i naprasno ozdravite, ojačate imunitet ili unesete sve vitamine i minerale koji su vam potrebni. Samo korenitim promenama, zdravim navikama, konzistentim ponašanjem i rutinom možemo sagraditi jedinstven sistem podrške koji će umeti da odgovori na sve što nam naiđe u susret.