Close

Zašto vremenske promene utiču na nas i naše raspoloženje?

Kako izgleda i šta sve obuhvata nega u teškim danima života korisnika?

Baba Marta ili početak proleća? Vraćamo zimske kapute i vadimo letnje jakne ili ipak zadržavamo kape i šaleve? Kako se i koliko promenila klima u poslenjoj deceniji? Šta je prouzrokovalo promene i kako one utiču na naše zdravlje i psihičko stanje, ne samo najstarijih članova našeg društva već i na mlade? Da li postoji lek protiv ove tezgobe?

 

Da krenemo ispočetka. Da li ste se ikada zapitali koliko vremenska temperatura zaista utiče na vaše svakodnevne odluke? Verovatno da niste jer je to toliko duboko u vašoj podsvesti da ni ne primetite njene posledice. E pa da vam pomognemo. Vreme, na žalost, prodire u svaki aspekat našeg života, počevši od vašeg sna – da li će vas u toku noći probuditi vrućina, gromovi ili pljusak ili ćete mirno spavati jer je pritisak i temperatura tačno kako vama odgovora; preko toga šta ćete obući – debelu jaknu, slojevito ili lanenu haljinicu; do velikih planova poput selidbe, svadbe, putovanja i drugih životnih događaja. Svi počinju sa jednim pitanjem „Kakvo se vreme očekuje za taj dan?“

 

U medijima se stalno susrećemo sa izrazima poput klimatske promene, efekat staklene bašte i slično, ali da li znate šta oni predstavljaju i zašto se tiču svih nas?

 

Kada Sunčevi zraci (toplotni izvor) pada na tlo, deo njega se upija u koru (zagrevajući tako Zemlju), a drugi deo se vraća nazad u svemir. Da bi se održavala energetska ravnoteža, bitno je da energija koja se upije u koru bude jednaka energiji koja se izgubi u svemiru. Kada ne bi bilo atmosferskog omotača i tog procesa uravnoteženja, temperatura na Zemlji bi bila -18 stepeni, odnosno to je temperatura kada bi se postigla ravnoteža. Usled emisije (ispuštanja) štetnih gasova u atmosferu (CO2, metan, fosilna goriva, isparenja od ulja i gasa koji čine 90% ukupnih svetskih oštećivača atmosferskog sloja) prave se oblaci, stvaraju se nevidljive prepreke koje ne dozvoljavaju da Sunčevi zraci na prvom mestu uopšte dođu do kore. Na drugom mestu se pak reflektuje i veća količina zraka te opet dolazi do disbalansa. Svetlost u interakciji sa štetnim gasovima se odbija i reflektuje u svim pravcima te tako Zemlja gubi energiju i pomera se ravnoteža. Ovim mehanizmom dolazi do povećanja temperature koja omogućava život na Zemlji. Izgradnjom velikih industrijskih zona, potrošnjom velike količine goriva, a sa druge strane sečenjem šuma i uništavanjem zelenog omotača deluju velike količine gasova koje ne stižu da budu obrađene i tako uzrokuju promene izazivajući fenomen koji danas nazivamo globalno zagrevanje. Zašto je to bitno za sve nas? Dolazi do povećanja generalne temperature Zemlje i svi smo svedoci gubljenja četiri godišnja doba, topljenja glečera čime se povećavaju nivoi reka i mora, uništavanje grebena (koji predstavljaju stanovište i izvor hrane velikom broju životinjskog sveta) i tako dalje i tako dalje. Posledica je puno, uzroka još više, na koju stranu će prevagnuti zavisi samo od nas.

E sada, kada nam je malo jasnije zašto poslednjih godina, u jednom danu, možemo da prisustvujemo temperaturnim promenama koje nas vode iz jake zime u toplo leto, hajde da pređemo na to kako i zašto utiče na nas, naše zdravlje i psihu. 

 

Prvi koji je napravio vezu između ove dve stvari bio je Hipokrat (antički grčki lekar koji se smatra ocem medicine 460 pne.-380 pne.). „Ko se želi baviti istraživanjima u medicini treba da uzme u obzir godišnja doba jer se svako od njih razlikuje” – rekao je i uočio da one mogu uticati pozitivno ili negativno na ljude u zavisnosti od sredine, brzine njegovog prilagođavanja, opšteg psihofizičkog i zdravstvenog stanja ali i od životne dobi. Time su se vodili i njegovi sledbenici, te danas naučnici tvrde da na zdravlje čoveka i njegov komfor u spoljašnoj sredini najviše utiču četiri klimatska elementa: temperatura vazduha, vlažnost vazduha, brzina vetra i globalno Sunčevo zračenje (klimatolog i profesor Geografskog fakulteta u Novom Sadu Dragan Milošević). Gotovo polovina svetske populacije pati od tegoba koje izazivaju promene i nestandardni iznosi elemenata.

 

Promene su postojale od uvek i ljudski organizam je navikao da se adaptira na uslove u kojima se zatekne. Međutim problem je nastao kada su poslednjih decenija one postale drastične i nagle, tako naše telo nema dovoljno vremena da prebaci „sistem“ sa jednog podešavanja na drugo, primereno tom vazdušnom pritisku, temperaturi ili vetru (oscilacije u temperaturi i za 20 i više stepeni, velike promene atmosferskog pritiska itd) i u tom momentu mi osetimo da nam nešto smeta, a nismo sigurni šta. Zato sve češće imamo pojavu i kod mlađih generacija koje su meteropati. Njihovo telo nije preživelo dovoljno promena da bi se naviklo na sve uslove i temperaturne skokove, te su iz tih razloga kod njih nekada simptomi i jači. Mlađi slede instinkte, stariji sa osetljivijim metabolizmom osećaju hormonske promene, dok hronični bolesnici postaju dodatno osetljivi jer dolazi do porasta inteziteta bolesti.

 

Velika hladnoća (debeli minus, padavine i zima) deluju na sužavanje krvnih sudova, ne samo perifernih koji pojačavaju bol u nogama te je tako otežano kretanje, već i krvnih sudova koji hrane srčani mišić. Kao rezultat nastaje infarkt srca ili šlog u mozgu i povišen krvni pritisak (delimično i zbog toga što se za vreme zime jede dosta slane i jake hrane). Može dovesti i do pojave astme, a za razliku od njega toplo i vlažno vreme negativno utiče na ljude sa plućnim oboljenima. Jednostavno, pacijenti se osećaju da nemaju dovoljno vazduha, te naprežu pluća i mišiće da dodatno rade, opterećujući već delimično funkcionalne organe. Kod pojave vetra, pogotovo košave, pored pojave kamena u bubregu i žučnoj kesi, može uticati i na psihu čoveka. Konstantna buka i jaki naleti vetra dekoncentrišu vas pri obavljanju svakodnevnih radnji, ubacujući vandredne stvari koje hitno morate uraditi da se ne biste našli u neprijatnoj situaciji (dodatno održavanje ravnoteže, jače guranje vrata da biste ih otvorili, pridržavanje kaputa ili kape da ne bi odletela, nemogućnost da čujete sagovornika od zvuka vetra itd). Sve su to male promene koje utiču na naše nesvesno obavljanje uobičajenih radnji.

 

U periodu velikih vremenskih oscilacija (temperatura pada ili raste, padavine, jak vetar i slično) u vazduhu dolazi do stvaranja velike količine pozitivnih jona na koje naš organizam reaguje. U tim momentima funkcija hipotalamusa (deo mozga koji povezuju nervni i endokrini sistem) i hipofize (endokrina žlezda u mozgu koja luči hormone pod dejstvom hipotalamusa) se menja i dovodi do lučenja manje doze adrenalina što uzrokuje depresiju, veće količine serotonima zbog koga je javlja glavobolja i migrena.

 

Da li vam je do sada jasno zašto postoji jedna cela grana medicine – Biometeorologija – koja se bavi proučavanjem uticaja vremenskih prilika na ljude? Nije, daćemo vam još malo razloga za to.

 

Epifiza, endokrina žlezda koja luči melatonim (hormon koji reguliše budnost i spavanje), usled promene iz lepog u oblačno vreme utiče na brzinu stvaranja tog hormona te se tako javlja pospanost, potištenost i melanholija. Kod promene pritiska, ukoliko je nizak moguće je da će se kod vas javiti intezivniji pad krvnog pritiska i tako se pojaviti vrtoglavica, zujanje u ušima i nesvestica. Ukoliko je pak visok, morate izbegavati cigarete i kofein kako vam krvi pritisak ne bi dodatno skočio. Ovo su sve pojedinosti koje mi ni ne osetimo, a koje značajno utiču na naš svakodnevni život. 

Postavlja se pitanje kada je ovakvo stanje već neizbežno, šta raditi i kako se ponašati?

Prvo moramo da kažemo da su reakcije na vremenske promene sasvim normalna i prirodna stvar i da je zastupljeno kod svih. Kod nekoga u većoj, kod nekoga u manjoj meri. Jače promene osetiće hronični bolesnici, žene u menopauzi i ljudi sa bolovima u kostima. 

Meteoropatija uključuje „skup simptoma koji se javljaju kod promene vremena i njegovih parametara, gde prvenstveno treba uzeti u obzir i celokupno zdravstveno stanje osobe – godine, pol, hronične bolesti i stanja, kao i socio-ekonomske uslove u kojima živi” (doktorka Marija Mašanović). Simptomi se javljaju u periodu od 24 do 48 sati pre promene i nestaju onog momenta kada se naš organizam na njih prilagodi. 

U modernom dobu, naša tela su se i „ulenjila“ te na promene reaguju sporije nego ranije (sedimo u klimatizovanim prostorijama, jedemo prerađenu hranu, manje se bavimo fizičkim aktivnostima te nam organizam nije spraman na napor itd) sve su to, opet, sitnice koje svaki dan po malo unazađuju naš sistem čineći ga manje otpornim na prirodu i izazove koje sa sobom nosi. Isto tako, globalno zagrevanje sa sobom donosi nagle promene između godišnjih doba, stvarajući subjektivni osećaj kod ljudi da umesto četiri imamo samo dva (zima i leto, odnosno hladno i toplo vreme). Takva pojava je sve učestalija, te ukoliko pogledamo Mart 2021. gde smo na početku imali kišu koja se pretvorila u ekstermno toplo vreme za ovo doba godine, pa smo posle toga sačekali proleće koje nas je prvog dana nagradilo snežnim padavinama, moramo da priznamo da nam ne preostaje ništa drugo nego da se naviknemo na sve razigranije vremenske prilike i nepredvidive uslove.

U skladu sa ovim promenama, saveti lekara su sledeći:

 

  • – Što više vremena provodite napolju
  • – Bavite se fizičkom aktivnošću (šetanje, trčanje, vožnja bicikla, stepenice..) gurajte svoje telo i činite ga otpornim na promene
  • – Volite zimu! A ako volite zimu, a ne volite leto, zavolite leto! Vremenske promene najviše utiču na našu psihu jer nas izbacuju iz naše zone komfora, te tako ne budimo razmaženi i naučimo da zavolimo sve što nam ide u susret
  • – Tuširajte se naizmenično toplom i hladnom vodom. Ovako ćete pripremiti svoje krvne sudove na različite temperaturne stepene, koža će vam naučiti da se „brani“ i od toplog i od hladnog i mozak će blaže i lakše prihvatiti niske i visoke temperature
  • – Pijte vodu
  • – Jedite laku hranu
  • – I za kraj, ne nervirajte se. 

Posle svake oluje uvek  ponovo dođe Sunce. Ni jedna oluja ne traje dugo. Koliko je jača, to kraće traje.