Univerzalni jezik 21.veka? Osmeh ili anksioznost?

Univerzalni jezik 21.veka? Osmeh ili anksioznost?

Depresija koja se smatra za modernu bolest, odnosno bolest 21.veka i stanje koje nas pre ili kasnije sve stigne. Koliko traje, zavisi od nas. Ali, kada i u kom momentu smo prestali da se smejemo i zašto je bitno smejati se?

Čak i pre nego što se rodimo, još kod mame u stomaku, beba ima sposobnost smejanja, što se  jasno može videti na najnovijim 3D ultrazvučnim tehnologijama. Što znači da nam je osmeh svima urođen i da njegovo prisustvo u našem životu zavisi isključivo od nas. Ima isto značenje za sve nacije, zemlje i narode, a neka istraživanja pokazuju da ga je moguće prepoznati čak i na udaljenosti od oko neverovatnih 100 metara. Tako da, ako ste se nekada zapitali kako možete da promenite svoju svakodnevicu i učinite ovaj svet boljim mestom za život, počnite polako…osmeh po osmeh.

Ne samo da je lepo videti osobu koja se smeje, već je i lekovito. Kada se smejemo ubrzava se rad dijafragme i cirkulacije krvi što pozitivno utiče na stanje našeg organizma i pomaže opštem zdravlju i radu naših organa. Pored toga, smanjuje depresiju, nelagodnost i stres. Međutim, pazite se, može biti i zarazno! Da, isto tako mnogobrojna istraživanja su pokazala da kada neko pored nas krene da se smeje, naš mozak prepozna radnju i mišići na licu kreću da se pomeraju u istom ritmu, naučeni prethodnim iskustvom da će to izazvati osećaj lagodnosti i da će nam prijati. Žene se u proseku smeju više od muškaraca, dok muškarci smatraju da je žensko lice sa osmehom privlačnije od ženskog lica sa šminkom. Dakle, šta ćete uraditi sledeći put kada izađete napolje? Pa naravno, osmehnuti se.

Zašto se onda osmeh polako zaboravlja i zašto postaje sve ređi u našem društvu? Na sve teskobe koje sa sobom nosi život ovaj period obeležen je i pandemijom Korona virusa. Ljudi su postali uplašeni, budućnost je stavljena pod znak pitanja, a broj razloga za sreću se nažalost smanjio. Ipak, čak ni u ovim danima, kada nam je vraćanje normalnom životu svima prioritet, ne treba tonuti i prepuštati se „crnim“ mislima i anksioznosti koja nam svakako nikako ne može pomoći.

Šta je anksioznost?

            Anksioznost predstavlja više od pukog osećaja stresa ili zabrinutosti. To su prirodne reakcije koje svi osećamo u nekoj fazi i mogu biti dobra stvar. Ali stalna anksioznost oseća se poput straha koji ne nestaje, a ako postane preintenzivan može vam zavladati životom i zaustaviti nas u normalnim svakodnevnim aktivnostima.

Zbog anksioznosti se osećate zabrinuto, umorno i nesposobno da se koncetrišete. To može prouzrokavati probleme sa spavanjem, kao i dovesti do pojave depresije. Često postoje simptomi koji utiču na telo, poput ubrzanog rada srca ili disanja, drhtanja, znojenja, vrtoglavice, dijareje i mučnine.

Od brige o zdravlju i novcu do promena na poslu, u školi ili u vezi može izazvati duboko ukorenjenu anksioznost.

            Tokom pandemije bilo je mnogo potencijalnih okidača anksioznosti kao što su strahovi od virusa, izlasci na otvorenom, zaraza drugih ljudi, nošenje maski i povratak u nomralan život, kao i ono što nosi budućnost. Zato, uticaj koji epidemija koronavirusa i dalje ima na naš život može dovesti do toga da se osećamo uznemireno, pod stresom, tužno, usamljeno, dosadno ili frustrirano.

U redu je prepoznati da su neke stvari van vaše kontrole, ali ako vas stalne misli o koronavirusu čine uznemirenim ili preplavljenim, pokušajte da se usredsredite na stvari koje možete kontrolisati.

            Postoje jednostavne stvari koje možemo učiniti da se brinemo o svom mentalnom zdravlju tokom vremena neizvesnosti. To će nam pomoći da jasno razmišljamo i budemo sigurni da možemo da brinemo o sebi i onima do kojih nam je stalo.

• Ostanite povezani sa ljudima.

Održavanje zdravih odnosa sa ljudima kojima verujemo važno je za naše mentalno blagostanje. Ako možete, sastanite se lično sa prijateljima i porodicom, ali uvek pobrinite se da uvek poštujete trenutna ograničenja o tome gde i sa koliko ljudi možete da se sretnete. Važno je da poštujete najnovije vladine smernice o socijalnoj distanci kada to činite. Ako ne možete da se lično sretnete, ostanite u kontaktu telefonom, video pozivima ili društvenim mrežama.

• Razgovarajte o svojim brigama.

Normalno je osećati se zabrinuto, uplašeno ili bespomoćno zbog trenutne situacije. Zapamtite da je u redu da svoje brige podelite sa drugima kojima verujete – a to će možda pomoći i njima. Ako ne možete da razgovarate sa nekim koga poznajete ili ako to nije pomoglo, postoji puno linija za pomoć koje možete pokušati umesto toga.

• Vodite računa o svom telu.

Naše fizičko zdravlje ima veliki uticaj na to kako se osećamo. U trenutcima poput ovih može biti lako upasti u nezdrave obrasce ponašanja zbog kojih se osećate lošije. Pokušajte da jedete zdrave, uravnotežene obroke, pijte dovoljno vode i redovno vežbajte. Izbegavajte pušenje ili drogu i pokušajte da ne pijete previše alkohola.

Šetnja, trčanje ili vožnja biciklom zaista vam mogu pomoći da podignete raspoloženje i razbistrite misli – samo ne zaboravite da sledite socijalne smernice za distanciranje. Ili možete isprobati lagan 10-minutni trening kod kuće.

• Radite stvari u kojima uživate.

Osećanje anksioznosti moglo bi nas zaustaviti u tome u čemu obično uživamo. Fokusiranje na vaš omiljeni hobi, opuštanje ili povezivanje sa drugima mogu vam pomoći u uznemirenim mislima i osećanjima. Čitanje knjiga, skljupljanje novih recepata, šetnja sa prijteljima, kućni kozmetički tretman…

• Razgovarajte sa svojom decom.

Deca se mogu osećati uplašeno ili zabrinuto zbog novog koronavirusa. Važno je potvrditi osećaj zabrinutosti i ne odbacivati ih.

Slušaj. Nakon što saslušaju decu, roditelji ih mogu popuniti tačnim informacijama kako bi smirili svoje brige.

Dajte tačne informacije. Utvrdite šta vaša deca već znaju o virusu i dajte im tačne informacije kako biste smanjili rizik od zaraze virusom. „To bi moglo uključivati postavljanje pitanja deci o određenim problemima ili onome što znaju o koronavirusu, i pružanje praktičnih rešenja koja će im pomoći da svedu na najmanju moguću meru“,

Fokus na prevenciji. – Neka rasprave budu usredsređene na preventivne akcije. Postavite i hvalite zdrave navike pranja ruku i održavajte redovne rutine za vreme igranja, obroke i druge aktivnosti.

• Perite ruke

Ne možemo zadržati širenje, ali ga možemo ograničiti vodeći računa o ličnoj higijeni. Iako je ovo često teško kada ste usred depresivnog pada, to je i najefikasniji način za uklanjanje klica.

Zbog načina na koji se COVID-19 širi, zdravstveni radnici preporučuju obavezno pranje ruku nakon što izduvate nos, kinete, kašljеte, upotrebite toalet kada odlazite i vraćate se kući, pre pripreme hrane, nanošenja šminke itd.

• Kućno čišćenje

Imati čist dom neverovatan je podsticaj za ljude sa depresijom. Osim što pomaže u oslobađanju endorfina, čišćenje kuće je takođe dobar oblik vežbanja jer pomaže u sagorevanju dodatnih kalorija u vašem telu. Miris vaše kuće ima dubok uticaj na vaše mentalno zdravlje. Ako u vašem prostoru  postoji prijatan miris, osećećete se opuštenije i imaćete više energije.

• Pazite na svoj san

Kvalitetan san ima veliku razliku u tome kako se psihički i fizički osećamo, pa je zato važno da se naspavamo. Pokušajte da održavate rutinu spavanja i potrudite se da smanjite kofein i stvorite mirno okruženje.

            Do sada je ove godine koronavirus promenio skoro svaki aspekt našeg života – od posla, do škole i druženja. Često se pitamo „A šta smo to radili pre korone ili o čemu smo pričali?“, današnjica je izmenjena i osnovne potrebe potpuno su promenjene. Međutim, i pored svega toga, setimo se da smo i pre svega ovoga bili ljudi i da ćemo posle ostati isti ljudi. Ljudi sa emocijama, očekivanjima i spremni da se prilagodimo svim situacijama koje se nađu pred nama. Ljudi koji su očigledno mnogo sposobniji nego što je iko mogao da pretpostavi. Tako da sledeći put kad posumnjate u sebe, mislite da vam je teško i da nemate snage da prevaziđete težak period, setite se samo da ste sve do sada izgurali bolje nego što ste ikada mislili da je moguće.

A kako se jede slon? Komadić po komadić.

A kakav je dan bez osmeha? Pa izgubljen naravno.