Burnout sindrom

Burnout sindrom

 

Svakodnevna briga o drugim licima može ponekad stvoriti osećaj iscrpljenosti na emotivnom i psihičkom nivou osobe koja pruža negu. Stres čini da osećamo razdražljivo i rasejano. Kada se gerontodomaćice nose sa stresorima pokušavajući da ih odgurnu, telo reaguje sa povećanim nivoom hormona stresa (kortizola), što može negativno uticati na naše zdravlje fizički, emocionalno i mentalno.

Osećanja poput besa i iscrpljenosti u nekim situacijama su očekivana, te se ponekad svako od nas oseća zasićeno poslom koji obavlja.  Ukoliko se to ponavlja ili ima preplavljujuć karakter, to je znak da je možda došlo do tzv. SINDROMA SAGOREVANjA ILI BURNOUT SINDROMA.

 

            Šta predstavlja Burnout sindrom?

Burnout sindrom (sindrom sagorevanja) – predstavlja stanje fizičke, emocionalne i mentalne iscrpljenosti uzrokovane prekomernim i produženim stresom. Pojavljuje se kada se osećate preplavljenim, emocionalno iscrpljenim i nesposobnim da ispunite stalne zahteve. Kako se stres nastavlja, počinjete da gubite interesovanje i motivaciju koja vas je navela da preuzmete određenu ulogu. Takođe, smanjuje produktivnost i troši vašu energiju, a vi se osećate sve više bespomoćno, beznadežno, cinično, ogorčeno. Negativni efekti sagorevanja prelivaju se u svako područje života – uključujući vaš dom, posao i društveni život. Sagorevanje takođe može prozrokoavti dugotrajne promene na vašem telu koje vas čine ranjivim na bolesti poput prehlade i gripa.

            Koji su uzroci sagorevanja na poslu?

• Osećaj nedostatka kontrole nad svojim poslom
• Nedostatak priznanja ili nagrade za dobar rad
• Nejasna ili previše zahtevna očekivanja od posla
• Obavljanje monotonog posla
• Rad u haotičnom okruženju ili pod visokim pritiskom
• Previše rada, bez dovoljno vremena za druženje ili opuštanje
• Nedostatak bliskih odnosa koji podržavaju zalaganje na poslu
• Preuzimanje na sebe previše odgovornosti bez dovoljno pomoći drugih
• Nerado delegiranje obaveza drugima
• Potreba za kontrolom
• Pesimističan pogled na svet

S obzirom na to da rad sa ljudima, a naročito osetljivom populacijom, kao što su stariji, ne trpi bilo kakve nepovoljne istupe, posebno ukoliko se oni ponavljaju, važno je da gerontodomaćice umeju da prepoznaju prve znake ovog sindroma.

 

            Koji su simptomi sagorevanja?

Fizički znaci i simptomi sagorevanja:

• Osećaj umora i iscrpljenosti većinu vremena
• Smanjen imunitet, česte bolesti
• Česte glavobolje ili bolovi u mišićima
• Promena apetita ili navika spavanja
• Veće komunikacijske teškoće

Emocionalni znaci i simptomi sagorevanja:

• Osećaj neuspeha i sumnje u sebe
• Osećaj bespomoćnosti i beznadežnosti
• Odvojenost, osećaj kako ste sami na svetu
• Gubitak motivacije i interesa za aktivnosti u kojima su nekada uživali
• Negativnost i ogorčenost
• Razdražljivost
• Smanjenje zadovoljstva i osećaja postignuća
• Depresija

Znakovi ponašanja i simptomi sagorevanja

• Zanemarivanje odgovornosti
• Povlačenje od prijatelja i porodice
• Odugovlačenje – treba više vremena da se stvari završe
• Nestrpljivost i frustriranost za druge
• Izostajanje sa posla
• Izbegavanje kontataka sa drugim saradnicima
• Konzumiranje alkohola

Ukoliko gerontodomaćice spoznaju na vreme da nešto što misle, osećaju ili to kako se ponašaju dolazi usled pomenutog problema, moći će da preduzmu mere da stanu na put daljem padu kvaliteta rada i ličnoj teskobi.

            Kako sprečiti sagorevanje na poslu?

Iako briga o nekoj osobi (profesionalno ili neformalno) nikada neće biti bez stresa, sledeći saveti vam mogu pomoći da olakšate teret, izbegnete simptome sagorevanja i pronađete veću ravnotežu u svom životu.

• Obratite se najbližima, poput partnera, porodice i prijatelja, nekom kome verujete da biste razgovarali o tome kako se osećate. Otvaranje vas neće opteretiti drugima. U stvari, većini prijatelja i voljenih će laskati što im verujete dovoljno da im se poverite, a to će samo ojačati vaše prijateljstvo. Pokušajte da ne razmišljate o tome šta vas sagoreva i učinite vreme koje provodite sa voljenima pozitivnim i prijatnim.
• Biti iskren prema sebi. Znajte šta možete, a šta ne možete. Izvršite zadatke koje možete. Recite NE kada mislite da će zadatak biti previše stresan ili nemate vremena da ga obavite. Prihvatite da će vam možda trebati pomoć i obratite se drugima sa kojima možete da podelite zadatke (tzv.delegiranje).
• Budite društveniji sa svojim saradnicima. Razvijanje prijateljstva sa ljudima sa kojima radite može vam pomoći da sprečite sagorevanje na poslu. Na primer, kada napravite pauzu, umesto da usmerite pažnju na pametni telefon, pokušajte da angažujete kolege. Ili zajedno zakažite društvene događaje nakon posla. Takođe vam može pomoći i razgovor sa drugim saradnicima o problemu a tako istovremeno i njima pružate podršku i ohrabrenje ukoliko prolaze kroz nešto slično.
• Pravite redovne pauze. Prekidi pomažu u ublažavanju stresa i obnavljanju energije. Iskoristite vreme da radite stvari koje vas opuštaju i poboljšavaju raspoloženje. Čak i desetominutne pauze mogu pomoći.
• Budite realni u vezi sa bolešću koju ima vaš korisnik, posebno ako se radi o progresivnoj bolesti poput Parkinsonove ili Alchajmerove bolesti.
• Nakon napuštanja posla, odvojite vreme samo za sebe, čak i ako je to samo sat ili dva. fokusrajte se na opuštanje i „punjenje baterija“ za sledeći radni dan.
• Ostavite posao na poslu. Deo oporavka od sagorevanja je učenje davanja prioriteta ravnoteži između poslovnog i privatnog života
• Ograničite kontakt sa negativnim ljudima. Druženje sa negativno raspoloženim ljudima koji ne rade ništa, ali se žale, samo će vam srušiti raspoloženje i izglede. Ako morate da radite sa negativnom osobom, pokušajte da ograničite količinu vremena koje provodite zajedno.
• Nađite nove prijatelje. Ako ne osećate da imate kome da se obratite, nikad nije kasno da izgradite nova prijateljstva i proširite društvenu mrežu.
• Ukoliko je potrebno uzmite odmor. Odsustvo sa posla pruža vam rastojanje potrebno za opuštanje i uklanjanje stresa. Druženje sa porodicom i prijateljima i obavljanje aktivnosti koje vam donose zadovoljstvo će vam značajno pomoći od sagorevanja na poslu.
• Održavajte raspored spavanja. Dovoljno se odmarajte, važno je za vaše dobro stanje i održavanje vaše izdržljivosti.
• Brinite o svom zdravlju. Obavljajte redovne preglede lekara, uključujući preventivnu negu, uzimajte lekove i posećujte lekara kada vam pozli. Ako niste zdravi, ne možete se brinuti o nekome drugom.
• Hranite se zdravo. Jedite hranljive obroke koje vas mogu održati zdravim i time poboljšati vašu energiju i izdržljivost. Izbegavajte nezdravu hranu zbog koje se možete osećati tromo. Takođe, redovna umerena aktivnost doprinosi ublažavanju stresa, povećanju energije i smanjenju depresije. Možete isprobati i meditaciju ili jogu za poboljšano opuštanje.

 

Učenje prepoznavanja znakova stresa i sagorevanja na poslu je veoma važno, kao i preduzimanje koraka da zaustavite stres i vratite osećaj ravnoteže, radosti i nade u svom životu.

Učinite sve što je u vašoj moći da se usredsredite na svoje lično zdravlje, jer briga o sebi, svom telu, zdravlju i mentalnom blagostanju je toliko važna da se ne samo osećate bolje već i da biste dugoročno imali bolje rezultate i mogli bolje da pomognete drugima.

Ponekad je najbolji način da se brinete o starijoj osobi je tako što ćete paziti na sebe.

 

„Učinite nešto lepo za sebe danas. Pronađite malo tišine, sedite mirno, dišite. Stavite probleme na pauzu. Zaslužujete predah.“

Akiroq Brost

 

Tekst pripremila Milena Kiković, master socijalni radnik