Zašto nam je tolerancija važna?

Zašto nam je tolerancija važna?

Tolerancija potiče od grčke reči tolerare što u prevodu znači „podnositi“, a podrazumeva poštovanje, prihvatanje i uvažavanje različitih stavova, ideja, mišljenja i načina života.

Upoznavanjem drugih ljudi i razumevanjem drugačijih vrednosti postajemo bolji i bogatiji. Suštinska komponenta tolerancije je prihvatanje i razumevanje što predstvalja osnovu za kvalitetniju komunikaciju. Ne treba da budemo negativni nego da pronađemo način da oprostimo i da zajedno koračamo kroz život sa ljudima koje volimo i koji su nam dragi.

U radu sa starijim ljudima, pored tolerancije važna je i efikasna komunikacija koja predstavlja vezu između gerontodomaćice, korisnika i poslodavca.

Dobre komunikacijske veštine važne su za uspešnu brigu o korisniku, kontakt sa njegovom porodicom i ostalim licima sa kojima gerontodomaćica dolazi u kontakt tokom rada. Deljenjem tačnih informacija i zapažanja sa porodicom i poslodavcem poboljšava se briga prema korisniku.

Kao pružalac direktne pomoći, gerontodomaćica treba da teži asertivnoj komunikaciji sa korisnikom. Asertivna komunikacija podrazumeva sposobnost izražavanja misli i osećanja na otvoren i iskren način bez ugrožavanja druge osobe.

U najvećem broju slučajeva, potrebno je malo više strpljenja za uspešnu komunikaciju sa strarijim osobama. Isto tako, mogu se javiti prepreke u komunikaciji ukoliko postoje:

–              Stereotipi o starijima

–              Teškoće zbog telesnih i psihofizičkih promena koje nastaju u starijem dobu (slabljenje sluha, vida, kognitivnih funkcija…)

Razgovori zasnovani na negativnim stereotipima starenja kao što su zavisnost, neposobnost, loše zdravlje, mogu dovesti do smanjenja zadovoljstva u komunikaciji starije osobe tj. do ograničenja mogućnosti starijih da se ponašaju asertivno što dalje dovodi do niskog samopoštovanja. Zbog toga je veoma bitna tolerancija. Može se desiti da budete frustrirani kada brinete o starijoj osobi koja prosipa hranu, polako se kreće, sporije komunicira, ponavljaju se. Udahnite duboko i pokušajte da nađete razumevanje za njihovo ponašanje. Možda njihovo ponašanje nema veze sa vama. Možda njihovo zdravstveno stanje stvara lošu kontrolu impulsa ili pamćenje i oni ne mogu da vas ne pitaju istu stvar iznova i iznova. Empatija je neophodna za ovakav posao radi uspostavljanja zdravih odnosa između korisnika i gerontodomaćice, koji neće dovesti do zahlađenja odnosa pri prvom iskušenju.

I uvek zapamtite – Smirena i staložena gerontodmaćica, smiren korisnik!

Komunikacija sa osobama oslabljenog sluha:

–              Ako osoba koristi slušni aparat, uverite se da je osobi dostupan i u ispravnom stanju i da ga koristi

–              Govorite glasno, polako i razgovetno, ali prirodno, bez vike ili preterivanja sa pokretima usta

–              Izbegavajte prebrzo razgovaranje, napravite pauzu između rečenica da biste bili sigurni da vas je korisnik razumeo

–              Ako osoba čita sa usana, držite ruke dalje od lica dok razgovarate

–              Održavajte kontakt očima, ne šetajte se dok razgovarate

–              Smanjite buku dok razgovarate, npr. utišajte televizor

–              Kad god je to moguće dajte informaciju u pisanom obliku

–              Proveravajte da li vas je osoba razumela tako što ćete obratiti pažnju na zbunjeni pogled ili klimanje glavom

–              Ako vi ne razumete nešto što je rečeno, zamolite osobu da to ponovi. Ne pretvarajte se da razumete ako ne razumete.

Komunikacija sa osobama oslabljenog vida:

–              Pozdravite osobu kada uđete u prostoriju jer ih na taj način obaveštavate da se prisutni i da ste spremni da pomognete

–              Predstavite se imenom pre početka razgovora

–              Razgovarajte direktno sa korisnikom a ne preko posrednika

–              Koristite prirodan ton i brzinu razgovora. Ne govorite glasno i polako, osim ako osoba takođe nema oštećenje sluha

–              Povećajte osvetljenje u slabo osvetljenim prostorijama

–              Ako osoba koristi naočare, pobrinite se da su joj na raspolaganju i da ih koristi

–              Budi precizni kada opisujete mesta, stvari ili ljude

–              Pružite ruku i ponudite pomoć ukoliko je potrebna

–              Rečima opisati put kojim vodite osobu

–              Naglasite kada završavate razgovor ili napuštate prostoriju

Komunikacija sa osobama oslabljenih kognitivnih funkcija:

–              Razgovarajte sa osobom kao što biste razgovorali sa bilo kim, koristite svoj uobičajen ton glasa bez vikanja

–              Budite strpljivi jer će osobi možda trebati više vremena da završi rečenicu

–              Nemojte govoriti u ime osobe ili dopunjavati njene rečenice

–              Koristite jednostavne, kratke rečenice ili vizuelne oblike komunikacije poput pokreta ili demonstracija

–              Ponovite ono što ste razumeli i osmotrite reakciju osobe, što može ukazati na to da li ste dobro razumeli

–              Da biste brzo dobili informacije, postavljajte kratka pitanja koja zahtevaju kratke odgovore ili klimanje glavom

–              Budite spremni da ponovite iste informacije više puta na različite načine

–              Izbegavajte davanje previše uputstava odjednom, što može biti zbunjujuće

–              Podstaknite pamćenje korisnika – podsetite ga na dogovorenu terapiju

 

Poboljšanje komunikacije, a samim tim i tolerancije sa ovom populacijom, učiniće to da vaši napori u pružanju usluge i nege starije osobe ne ostanu neprimećeni. Lepa reč umiriće korisnika i pokazati mu da nije napušten, i na tome će vam vaši korisnici do kraja života biti zahvalni.

„Suviše često potcenjujemo moć dodira, lepe reči, uha koje sluša, iskrenog komplimenta ili najmanjeg čina naklonosti, a sve to ima potencijal da nam promeni život“ – Leo Baskalja