Šta je Šlog? Da li ga možemo preduhitriti i koliko traje oporavak?

Šta je Šlog? Da li ga možemo preduhitriti i koliko traje oporavak?

 

Moždani udar, odnosno šlog, predstavlja treći uzrok smrtnosti u Srbiji, a svake godine ova bolest pogodi oko 25.000 ljudi. Pomalo šokantna činjenica? Da, zato moramo na vreme preuzeti sve mere predostrožnosti.

Sedam od deset moždanih udara pogađaju osobe starije od 65 godine. Zdravstveni problemi koji utiču na normalan protok krvi i izazivaju srčana oboljenja mogu biti i uzročnik moždanog udara. Ali pre nego što se uplašite, odmah želimo da vam kažemo da je medicina u ovom sektoru veoma napredovala i da je sve više nade za uspešan oporavak i preventivno otkrivanje mogućnosti pojave.

Dakle, moždani udar (šlog) nastaje usled oštećenja krvnih sudova mozga, zbog čega je ishrana tog dela mozga kiseonikom i hranljivim materijama otežano ili potpuno onemogućeno. Ove tegobe češće se sreću kod osoba sa otvrdnulim arterijama, visokim krvnim pritiskom i povišenim holesterolom, kao i kod pušača i dijabetičara. Četiri od pet moždanih udara uzrokovani su krvnim ugruškom, koji se uglavnom nalazi u arteriji koja opslužuje mozak. Drugi veliki tip šloga je kada krvni sud u mozgu, ili negde na njegovoj površini pukne i iskrvari u mozak.

Međutim, kao i sa drugim bolestima i promenama koje nam se događaju, naše telo uvek na vreme krene da nas obaveštava i upozorava. Govori nam da nešto nije u redu i da treba da obratimo pažnju. Govori nam da stanemo i da se posvetimo svom zdravlju. Zdravstvena stanja poput: povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti ili skrivenog šećera (intolerancija na glukozu, insulinska rezistencija), povišenog holesterola i triglicerida, poremećaja srčanog ritma, ali i  pušenje, zloupotreba alkohola, upotreba oralnih kontraceptiva, suženje karotidnih arterija, gojaznost, fizička neaktivnost, neadekvatna ishrana, stres, poremećaji koagulacije krvi i drugo mogu biti uzroci nastanka moždanog udara. Zato je jako bitno, pratiti svoje opšte zdravstveno stanje, redovno ići kod lekara (jednom ili dva puta godišnje u zavisnosti od stanja pacijenta), jesti pravilno i redovno se baviti laganom aktivnosću ili šetnjom. Moždani udar nije bolest (nastala sama od sebe), već je posledica dugotrajnog procesa koji ne pokazuje kliničke smetnje, a tada je najpogodnije vreme za njegovu prevenciju. Kada se pojave kliničke manifestacije pokušava se sprečiti širenje procesa. Prema tome, šlog predstavlja samo jednu fazu (početnu fazu) koji se godinama odvija bez ikakvih simptoma.

Početni simptomi bolesti mogu biti i sledeći:

• Može li osoba da se nasmeši?
• Da li joj se jedna strana lica „spustila“ u odnosu na drugu?
• Može li osoba da podigne obe ruke u isto vreme?
• Može li osoba da govori razgovetno i da razume vas?
• Da li osoba ima kontinuiranu sposobnost govora i da li je u mogućnosti da zadrži koncentraciju?

Ukoliko na jedno ili više pitanja imate odgovor – „NE“ – postoji mogućnost da dotična osoba ima neko moždano oštećenje i bilo bi dobro uputiti ih na pregled neurologa ili drugog lekara specijaliste.

Kao što smo već rekli, šlog je bolest koja može trajati sa vidljivim posledicama duži vremenski period. U zavisnosti od toga kako i na koji način pristupate lečenju, nakon što ste doživeli šlog, njegove efekte možete svesti na najmanju moguću meru. Te tako, naši saveti su da:

• U prva tri sata posle početka moždanog udara napravi CT snimak. Na snimaku će se tačno uočiti kakav je tip moždanog šloga i moćiće da vam odrede adekvatnu terapiju i vrstu lečenja, kao i kasnije oporavka i vežbi;
• Razradite telo jer više od polovine obolelih imaju problema sa pokretljivošću ili teškoće sa održavanjem ravnoteže i koordinacijom pokreta. Svaka treća osoba koja je obolela od šloga pati od spasticiteta – otvrdnulih ili ukrućenih mišića, zbog kojih je smanjen broj pokreta, a znaju biti i dosta bolni. Fizikalna terapija i okupaciona terapija mogu mnogo pomoći, naročito ako se sa njima krene neposredno posle moždanog udara;
• Ljudi koji su preživeli šlog mogu osećati slabost ili biti paralizovani s jedne strane, a postoji mogućnost i problema sa govorom, pamćenjem, mišljenjem, kao i rešavanje svakodnevnih situacija i problema. Verovali ili ne, naučnici koji su istraživali ovaj aspekt, došli su do zaključka da slušanje omiljene muzike znatno poboljšava oporavak moždanih funkcija. Tako da skupite CD-ove, ploče ili jednostavno pustite muziku na you tube-u i opustite se u terapiji.

 

Nega nakon moždanog udara zavisi pre svega od generalnog zdravstvenog stanja u kome se pacijent nalazi, od ozbiljnost i posledica koje je moždani udar ostavio. Jako je važno postaviti ciljeve i u saradnji sa osobom koja je doživela šlog raditi na njihovom dostizanju. Uvek se počinje od pozitivnog stava i manjih prepreka i opterećenja. Gledajte da poboljšanja budu manja, ali svakodnevna ili barem učestala. Ohrabrujte pacijente i napravite jedinstven sistem za oporavak. Niko od nas nije isti, niko se na isti način ne nosi sa posledicama bolesti i ne doživljava ih na isti način. Ukoliko je šlog ostavio veće posledice, krenite od držanja objekata u rukama, posezanja za objektima i laganog podizanja u krevetu.

Kada se stanje stabilizuje, pacijent se šalje na rehabilitaciju. U Srbiji trenutno postoje tri centra i to su – Klinika za rehabilitaciju u Sokobanjskoj ulici u Beogradu, Slankamen ili „Selters“ banja u Mladenovcu. Cilj lečenja  je da se što ranije postigne dobra kontrola bolesti (početna terapija) i da se ona dugo održi (terapija održavanja). Većini bolesnika, nakon rehabilitacionog procesa prepisuje se doživotna terapija lekovima. Ono što svakako moramo da spomenemo kao jedan od neizbežnih simptoma šloga je i depresija. Javlja se uglavnom nakon 3-6 meseci od početka bolesti i utiče na značajno usporavanje oporavka i zahteva ništa manje intezivno tretiranje i lečenje adekvatnim lekovima. Zato, opet ponavljamo, pozitivan stav, koncentrisanje na krajnji cilj i svakodnevni mali koraci napred predstavljaju ključ uspešnog oporavka.

Kao i kod svake druge bolesti, potrebno je pre svega strpljenje i razumevanje osobe. Adekvatno tretiranje i preventivno reagovanje kao i pridržavanje pravilnih načina svakodnevice su polazna osnova kojih bi svi trebalo da se pridržavamo. Pravovremenim reagovanjem i redovnim odlascima kod lekara specijalista možemo sprečiti pojavu šloga ili bar na vreme otkriti prve znake koji ukazuju na pojavu moždanog udara.