Šta je to zdrava ishrana?

Šta je to zdrava ishrana?

 

Zdravlje na usta ulazi.

Tokom „zlatnih godina“ dobra ishrana je jednako važna kao i uvek. Međutim, kako starimo, naš način života i apetit mogu se promeniti, a to može uticati i na vrste i količinu hrane koju jedemo.

Smanjenje apetita ili smanjena sposobnost kupovine i pripremanja zdrave hrane može dovesti do toga da mnogi stariji ljudi nemaju dovoljno osnovnih vitamina, minerala i vlakana, što može doprineti pogoršanju zdravstvenog stanja. Adekvatna ishrana, posebno u starijoj dobi, pomaže u održavanju zdravlja i smanjenju pojave hroničnih bolesti a samim tim doprinosti i vitalnosti, energiji i raspoloženju u svakodnevnim aktivnostima.

Kako stare, njihov pristup kuvanju, jelu i druženju tokom obroka se može drastično promeniti. Ako ne posvetimo posebnu pažnju promenljivim potrebama naših najmilijih, onda se može desiti da pretpostavimo da je uobičajeno to njihovo ponašanje i tako propustimo priliku da im pružimo pomoć.

Postoje nekoliko faktora koji mogu izazvati neuhranjenost kod starijih osoba, a to su:

• Gubitak apetita – starije osobe gube apetit iz mnogih razloga, poput zdravstenog stanja, mentalnog problema ili uzimanja određenih lekova,
• Smanjen osećaj ukusa ili mirisa – kako starimo i počnemo da oboljevamo tako i uzimamo više lekova koji dovode do gubitka ili poremećaja osećaja ukusa ili mirisa,
• Teškoće sa žvakanjem ili gutanjem – problemi sa zubima pogađaju mnoge starije osobe što može dovesti do neuhranjenosti,
• Gubitak fizičke snage ili pokretljivosti – stari koji su slabi ili nepokretni često nisu u mogućnosti da kupuju i kuvaju. Čak i nešto tako jednostavno kao što je otvaranje konzerve ribe ili smrznute večere i stavljanje u mikrotalasnu pećnicu može biti teško za nekoga ko je fizički ograničen,
• Hronična stanja i lekovi – stariji ljudi često imaju barem jedno hronično oboljenje i uzimaju nekoliko lekova koji mogu ometati varenje pa čak i apsorpciju određenih hranljivih sastojaka,
• Mentalni i emocionalni faktori – mentalne bolesti poput depresije, demencije i socijalne izolacije mogu prigušti njihovu želju i sposobnost da jedu,
• Finansijska sigurnost – finansijski problemi mnogih starijih osoba mogu otežati prehranu koja im je potrebna.

Dobra ishrana je velika briga mnogih ljudi koji traže svakodnevnu brigu o roditeljima. Za razliku od one u domu za negu, kućna nega znači da vaš roditelj ima gerontodomaćicu ili negovateljicu pri ruci, u zavisnosti od toga koje se njegove potrebe.

Uređivanje privatne nege za starije osobe je najbolji način da se osigura da roditelji dobiju hranu i piće koje su im potrebni. Što se tiče održavanja zdrave rutine ishrane, gerontodomaćica će se potruditi da napravi ukusne obroke za vašeg roditelja, kao i da pruži pomoć u hranjenju ukoliko je to neophodno, sve u cilju uzimanja celog obroka koji je bogat svim potrebnim vitaminima.

Zdrava ishrana za starije osobe je veoma važna jer doprinosi fizičkom zdravlju, jačanju imunološkog sistema i sprečavanju fizičkih i mentalnih bolesti.

 

Vlakna su neophodna za održavanje pravilnog digestivnog zdravlja i izbegavanje zatvora. Pored toga, mnoga hrana bogata vlaknima, poput integralnih žitarica, vitalna je za podršku zdravlju srca.

Proteini (belančevine) su od vitalnog značaja jer se mišićna masa s godinama smanjuje. Atrofirani mišići mogu dovesti do padova i gubitka pokretljivosti.

Kalcijum, vitamin D i magnezijum su najvažnije hranljive materije za zdravlje kostiju.

Kalijum je veoma važan mineral za ćelijske funkcije u telu uključujući srce, mišiće, nervni sistem i krvni pritisak.

Omega 3 masne kiseline su veoma važne za održavanje zdravlja srca kao i kada je u pitanju zdrava ishrana za starije osobe sa demencijom.

Pijte više vode – kako starite možda nećete osećati žeđ toliko često, čak i kada je vašem telu potrebna tečnost. Cilj je da pijete vodu najmanje šest puta dnevno, a više u toplije vreme ili ako vežbate. Održavanje hidratacije pomaže bubrezima da bolje rade, a lekovima da se bolje apsorbuju.

Upotrebite manje soli – jer previše soli može povećati rizik od visokog krvnog pritiska i bolesti srca. Hrana sa visikom sadržajem soli su suhomesnati proizvodi, grickalice, sosevi itd. Umesto soli u hranu možete dodati začinsko bilje i začine.

Ogrančite unos hrane koja sadrži zasićene masti i trans masti kao što su pite, peciva, pržena hrana, čips itd.

Svako oboljenje i stanje organizma zahteva specifičan vid ishrane. Naši saveti su da kod:

Kardiovaskularnih bolesti (bolesti srca ili krvnih sudova) – Ishrana bude bogata voćem i povrćem, integralnim hlebom, integralnim pirinčem, orašastim plodovima, maslinovim uljem, morskom ribom, limunom itd.

Osteoporoza (smanjenje gustine kostiju što povećava rizik od preloma kuka, noge ili zgloba) – Jako je važno unositi kalcijum i vitamin D, kao i imati redovnu aktivnost. Kalcijum možete naći u mleku i mlečnim proizvodima poput jogurta i sira, kao i u ribi poput lososa ili sardina.

Dijabetes (šećerna bolest) –Potrebno je vežbanje i usvajanje dijete prilagođene dijabetičarima, kao i smanjenje unosa šećera i masti i povećanje količine vlakana.

Artritis – jesti raznovrsnu hranu je najbolja dijetetska preporuka za one koji imaju artritis, koja im pomaže da održe zdravu težinu. Prekomerna težina može pogoršati bol u zglobovima koji nose težinu, poput kukova, kolena i članaka. Riblje ulje najviše koristi reumatoidnom artritisu, zato jedite ribu bar 2 nedeljno.

Opstipacija (zatvor) – da biste sprečili zatvor treba izbegavati začinjena, pržena i masna i ljuta jela. U ishranu je važno uključiti hranu koja sadrži puno vlakana, kao što su integralni hleb, žitarice, sušeno voće, grašak, pasulj i sočivo.

Budući da je pravilna ishrana temelj zdravlja, važno je da se održava u svim fazama života, jer za starije osobe, loša ishrana može imati puno posledica. Uputite svoju stariju voljenu osobu na putu ka zdravoj, uravnoteženoj ishrani, baš kao što je to ona učinila za vas dok ste bili mladi.