Kako ostati mlad

Kako ostati mlad

 

Starost je stanje duha!

Fenomen starosti vezuje se samo za pojam ljudske vrste koja je u stalnoj borbi sa vremenom za produžetak života. Međutim, dugovečnost se od početka odnosi na produženje mladosti, ili da se starost barem odloži za što je moguće kasnije. Ali zašto gledamo da živimo što duže, a ne postaramo se da stvorimo uslove za dugovečnost? Poznati svetski lekar, biolog i onkolog, dr. Ezekiel Emanuel koji je ujedno i savetovao predsednika Baraka Obamu, još 2014.godine je napisao čuveni članak „Zašto se nadam da ću živeti do 75.godine“. Koje je Vaše mišljenje?

U vremenu za koje smatramo da predstavlja ekspanziju plastičnih operacija, hemijskih tretmana, farmaceutskih eksperimenata i ostalih oblika eliksira mladosti, moramo pre svega da se osvrnemo na psihologiju i pojam trećeg doba. Treće životno doba podrazumeva odrasle osobe kod kojih je završeno sazrevanje organizma. Nemamo jasno definisane granice između životnih dobi kod čoveka, one su individualne, ali kao okvirnu godinu uzimamo 65. godinu života. U kom momentu, a da li i uopšte, imamo pravi uvid o sebi? Korisnici piju lekove, kolagene, suplemente i dodatke ishrani, „idu pod nož“, ubrizgavaju botoks i podlažu različitim invazivnim tretmanima u cilju očuvanja svog mladalačkog izgleda. Mladalačkog izgleda sa visokim brojem godina! Iako pojam o sebi postaje sigurniji i stabilniji nego u mlađoj dobi (što možemo da smatramo i kao uticaj iskustva) većina starih ljudi zadržava isto mišljenje o sebi, misle da su ostali iste osobe koje su nekada bile.  Nijedna do sada otkrivena metoda produžetka života nije uspela da nam produži mladost, već svi oni čine da što duže ostanemo u trećem dobu, dobrog zdravlja i vitalnih funkcija. Tako da, postoji samo jedan način da dugo živimo,  a to je da – ostarimo. Starost je stanje, a starenje je proces. Stari možemo biti i u 30. godini života, mladi u 70., ali zato ne možemo zaustaviti starenje.

Zato, daćemo vam predloge kako da sačuvate svoju mladost čak i dok starite:

1. Kvalitet umesto kvantiteta

Pod kvalitetom života možemo da posmatramo čitavu skalu vrednosti koje su jedinstvene za svakog pojedinca i predstavljaju lične prioritete koje je čovek gradio celog života (zdravlje, ljubav, moć, slava, porodica, sloboda, sigurnost). Po W. Spitzeru kriterijumi za procenu kvaliteta života su – fizička funkcija, mentalni status, težina simptoma, percepcija i socijalna funkcija. Odnosno, prevedeno na normalan jezik, osnovni pokazatelji  toga koliko kvalitetnu starost možete da očekujete su: koliko ste fizički sposobni, koliko je očuvano vaše psihičko zdravlje, da li i u kojoj meri imate teža oboljenja, kako gledate na sebe i svet (pozitivno, ljuto, depresivno, zajedljivo, optužujuće itd.) i kakav je vaš društveni život. Te u skladu sa tim, naš savet je da prvo ocenite sebe od 1 do 5 za svaku od ovih stavki i da na osnovu preseka stanja utičete na poboljšanje svakog dok ne dostignete nivo koji želite.

Šetajte svaki dan i smanjite upotrebu lifta, čitajte knjige i rešavajte ukrštene reči, redovno idite kod lekara i ukoliko imate neku terapiju, pridržavajte se uputstava. Kada je reč o percepciji i o tome kako vidite svoj život i sebe, tu pravi i univerzalni savet ne postoji. Kako ste sejali, tako ćete i da žanjete, da li se u penziji osećate dovoljno sposobno i želite da nasatvite da radite, da li i u kakvim ste odnosima sa svojom porodicom, kako vidite sebe i koliko ste zadovoljni svojim osvrtom na proživljeni život ostajete sami sebi najstrožiji sudija. Jedino što mi imamo da vas posavetujemo to je da dok se svi koncentrišu da duže žive, vi gledajte da bolje proživite svaki dan koji je pred vama.

I za kraj, sa 65 godina stičete pravo na itekako zasluženu penziju – uživajte u slobodi sa svojim prijateljima. Sada kada konačno imate vremena, organizujte svoju svakodnevicu onako kako vama odgovara i sa kim vi želite i „Živite svoj život i zaboravite koliko vam je godina“ (Norman Vinsent Pil).

2. Ne brinite, samo su mitovi…

Koliko puta smo svi mi čuli neku od sledećih rečenica: „Stari ljudi su nesrećni“, „Stari ljudi su uvek bolesni“, „Stari ljudi treba da se povuku“, „Stari ljudi su zahtevni“, „Stari nemaju snage“, mnogo puta čuli, a još više znali da uopšte nisu istinite. Po nedavnom istraživanju koje je obuhvatilo oko 340.000 osoba, ljudi životne dobi od 50 do 80 godina izrazili su najviši nivo zadovoljstva životom. Iznenađeni? Nema potrebe! Naime, za razliku od mladog i srednjeg doba koji su ispunjeni stresnim situacijama (školovanje, zaposlenje, porodica, sigurnost i uspeh), pozno doba odiše spokojom. Period života u kome se sabiraju svi uspesi i gde je došlo vreme da uživate u plodovima svog rada. Stari nisu zahtevni, starima ne treba dodatna pažnja, starima je potrebno razumevanje. Oni nisu deca i njihove potrebe se ne razlikuju od potreba drugih ljudi. Razlika je jedino u tome što iza njih stoji veliko životno iskustvo i što znaju šta su pravi prioriteti.

Sledeći put kada pomislite da stari nemaju snage ili da su više umorni, setite se kada putujete negde ko su najbrojniji turisti. Koga ima više na šetalištu, na pijaci ili u marketu u komšiluku? Pored toga, kakvo je vaše radno okruženje? Koliko savetnika, konsultanata i koliko ljudi koji su u penziji se odlučuje da nastavi svoj rad i u poznom dobu? Stariji radnici imaju kvalitete kojima nadoknađuju fizičke nedostatke, iskustvo koje je nezamenljivo i znanje i praksu koje je nemoguće sustići.

3. Održite korak…sa vremenom

Nijednan tretman, zahvat, lek ili članak vam neće pomoći ako ne usvojite i ne shvatite jednu stvar – život ne staje posle 65., baš naprotiv, mnogi smatraju da ponovo počinje. Ono što vam je nekada predstavljalo najvećeg  neprijatelja, u starosti vam može postati najveći saveznik. To je – vreme. Čovek je naučen da živi u vremenu koje je unapred određeno i dato u podeli na 24 sata, od čega imamo vreme za spavanje i „oslobođeno“ vreme. U sklopu „oslobođenog“ vremena treba razlikovati radno i slobodno vreme, na vama je da ih uskladite. Zvuči kao matematička jednačina, ali kada malo bolje razmislimo, svi mi tako i funkcionišemo, samo nismo znali ovu definiciju.

Vaše vreme i kako i na šta ga trošite u trećem dobu ostaje samo na vama da odredite. Pa gledajte onda da tu privilegiju maksimalno iskoristite. Predlažemo vam da svaki dan osmislite neku aktivnost – vreme samo za sebe (hobi, šetnja, meditacija i slično) i vreme za rad na moždanim aktivnostima (dobra knjiga (proza, poezija),  sudoku, ukrštene reči, mozgalice i slično). Vežbanjem svojih kognitivnih sposobnosti pomažemo mozgu da nas što duže i bolje služi. Pomažemo njemu, da on pomogne nama. Ne bojte se da se upustite u nove avanture, da se isprobate u novim „modernim“ stvarima i da uključite nove hobije u svoj život. Penzionerski dani i vaše novo slobodno vreme mogu biti izazov za sve one aktivnosti i stvaralačke potencijale za koje „dan nije bio dovoljno dug“ kada ste imali manje godina. Ne sramite se ako ne znate da koristite internet ili kompjuter već odvojite vreme i krenite da se upoznajete sa svim prednostima koje nova tehnologija donosi. Možda preko društvenih mreža steknete nova prijateljstva, a korišćenjem interneta  steknete nova saznanja, upoznate daleke destinacije i nadoknadite sve što ste želeli da znate i vidite, a niste imali dovoljno vremena i novca.

Činjenica da živite dugo i da ste srećna osoba koja je doživela starost ne znači da ćete te dane provesti u bolesti, muci i samoći. Osećajte se slobodno i nosite ponosno svoje godine i sve što one donose. Ne zaboravite, sve je u glavi i svaka odluka poput one da se osećate staro i umorno, može biti preusmerena na odluku da se osećate dobro i srećno. Isti se napori ulažu, isti mozak koristite i u istom telu živite, koliko ćete se staro osećati je samo vaš izbor.