Kako prepoznati početak demencije?
Kako prepoznati početak demencije?
Simptomi demencije mogu biti suptilni u ranim fazama. Ponekad ljudi ne prepoznaju da ovi simptomi ukazuju da nešto nije u redu. Oni mogu pogrešno pretpostaviti da je takvo ponašanje normalan deo procesa starenja. Simptomi se takođe mogu postepeno razvijati i dugo vremena proći neopaženo.
Postoje nekoliko znakova kako možemo prepoznati demenciju kod osobe:
- Gubitak memorije – Osoba kod koje se razvija demenciju može imati problema sa pamćenjem datuma ili događaja, da češće zaboravlja stvari, ime prijatelja ili ih se uopšte ne seća. Lakše se sećaju detalja iz prošlosti, a nisu u mogućnosti da se sete šta su juče radili.
- Teškoće u pronalaženju pravih reči – Osoba može imati poteškoća da objasni nešto ili pronađe prave reči da se izrazi. Razgovor može postati težak, a može potrajati i duže nego što je uobičajeno.
- Problemi sa govorom ili pisanjem – Osobi sa demencijom može biti teško da se uključi u razgovore. Mogu zaboraviti šta govore ili šta je neko drugi rekao. Kako napreduje demencija, rukopis može postati manje čitljiv.
- Dezorijentacija – Osoba sa demencijom može imati poteškoća da pronađe put do poznatog mesta ili se oseća zbunjeno gde se nalazi ili misli da se vratila u neko prošlo vreme svog života.
- Teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti – Osobi sa demencijom može biti teško da izvršava zadatke koje redovno obavlja (pravljenje obroka, nemogućnost rešavanja ukrštenih reči, promena postavki na televiziji,…)
- Poteškoće u planiranju ili rešavanju problema – Osobi sa demencijom može biti teško da sledi neki plan, npr. recept za kuvanje, uputstva za vreme voznje,…
- Promene raspoloženja – Depresija je tipična pojava za početnu fazu ove bolesti. Takođe, osobe sa demencijom mogu ispoljavati razdražljivost, agresiju, strah i anksioznost, a često se mogu ponašati neprimereno u nekim situacijama (npr. optuživanje drugih za krađu).
- Bezvoljnost – predstvalja simptom koji se često javlja u ranoj demenciji. Osoba može izgubiti interesovanje za hobije ili aktivnosti. Možda više neće želeti da izlaze ili rade bilo šta zabavno sa prijateljima i porodicom. Može se desiti i da se skroz povuku ili ne razgovoraju sa drugima ili ne obraćaju pažnju kada im drugi govore.
- Postavljanje predmeta na pogrešno mesto – Osoba sa demencijom možda se neće sećati gde ostavlja svakodnevne predmete, poput daljinskog upravljača, važnih dokumenata, gotovine ili svojih ključeva.
- Vizuelne informacije – Osobi može biti teško da pročita nešto, proceni razdaljinu ili utvrdi razliku između boja. To može predstavljati problem nekome ko treba da proceni rastojenje ili smer dok vozi automobil ili bicikl.
- Loše prosuđivanje ili odlučivanje – Odbijanje održavanja lične higijene može biti jedan od prvih znakova početka demencije. Takođe, osoba može imati poteškoća u donošenju odgovarajućih odluka (loše raspolaganje finansijma ili nekontrolisano konzumiranje hrane).
- Zbunjenost – Osobe sa demencijom se često ne mogu setiti lica ljudi koje poznaju, njihovih imena ili se ne mogu setiti zašto su otišli u prodavnicu.
- Ponavljanje – je uobičajeno kod demencije zbog gubitka pamćenja i promena u ponašanju. Osoba može ponavljati svakodnevne zadatke, kao na primer vađenje garderobe iz ormana i ponovno slaganje na isto mesto. Takođe, mogu ponavljati ista pitanja u razgovoru nakon što im se odgovori.
Stariji ljudi umeju da negiraju simptome ili nerado otkrivaju znakove demencije kako bi izbegli negativne stereotipe, stid ili sramotu. Nije neuobičajeno da neko u ranim fazama demencjie bude u poricanju, čuva to u tajnosti ili se polako povlači iz društva. To može dovesti do socijalne izolacije, prevelike zavisnosti od porodice i smanjenog kvaliteta života.