Šta kad se uloge zamene?

Niko vas ne može pripremiti na ono što se može dogoditi kada vaši roditelji uđu u pozno doba. Briga o starim roditeljima je dosta stresan i složen proces koji iziskuje vreme, strpljenje i novac.

Životni vek je postao duži, danas prosečan čovek živi oko 80 godina i ne umire se od obične prehlade ili gripa. Ljudi žive duže nego ikada, a starima je danas potrebna svakodnevna nega i briga i to u nekim slučajevima može trajati i decenijama. Međutim, to nije jedino što se promenilo. Ranije, živelo se u zajednicama, naši roditelji živeli su sa njihovim roditeljima u istoj kući, te  je tako bilo lakše voditi računa o najstarijim članovima porodice. Radno vreme i obaveze postali su duži, a mi mnogo pokretljiviji. Brz način života koji nam je nametnut i sve tehnološke promene koje je vreme donelo sa sobom učinilo je da se i način na koji se staramo o roditeljima promeni. Kada i dođemo do tog momenta da je našem ocu ili majci potrebna pomoć, zapitamo se odakle početi.

Niko unapred ne planira da se brine o svojim roditeljima, a kada nam se i učini da se zdravlje naših najmilijih pogoršava često znamo da se tešimo mislima da će proći samo od sebe. Prvi korak od kojeg treba početi je najobičniji razgovor sa mamom ili tatom i videti koliko razmišljaju o budućnosti i da li su spremni na ono što dolazi. Nekada čak i iz tih opuštenih priča možemo steći uvid u zdravstveno stanje roditelja i da li im je potrebna ozbiljnija pomoć. Momenat za taj razgovor treba pažljivo birati i ukoliko roditelj pokazuje otpor ili odbija da priča o toj temi, pustite ga i pokušajte da razumete da i oni imaju svoje strahove i razloge zbog kojih ne žele da se suoče sa istinom.

Nakon što utvrdite kako se vaši roditelji osećaju, sledi period vašeg prilagođavanja. Treba razumeti da u tom momentu dolazi do zamena uloga, vi postajete osoba odgovorna za nekoga ko se ceo život brinuo o vama. U tom momentu treba da postanete svesni i činjenice da vašeg roditelja ne možete da promenite, možete mu samo pomoći da lakše i brže prihvati promene koje postaju deo, kako njegovog tako i vašeg života. Možda nećete imati više vremena za sebe kao ranije, ali će svakako svaki taj momenat koji dodatno provedete sa njima postati dragocen. Najbitnije je da vaš roditelj i dalje oseti da ima puno poštovanje s vaše strane i da, iako otežano obavljaju svoje aktivnosti i obaveze, i dalje nisu ugroženi od strane okruženja. Razumite ih, skoncentirišite se na njihove potrebe, stavite se u njihov položaj i imajte na umu da je vaš roditelj isto tako navikao na neki drugačiji život i da je odrastao u drugom vremenu i svetu.

U tom celom haosu i stresu, često deca zaboravlju da treba da vode računa i o sebi i da ne smeju da zapostave svoj san, zdravlje i vreme koje im je potrebno za decu ili supružnika. Kako bi najviše pomogli roditeljima, nekad je najbitnije da ostanemo jaki i zdravi, da prosto budemo tu da ispratimo sve potrebe roditelja kojima je potrebna naša pomoć. Odvojte vreme  za sebe, naučite da usporite, isplanirajte da u svakom danu imate pola sata za sebe da se „resetujete“. Ne zaboravite da spavate i jedete na vreme, kao i da pijete dosta tečnosti jer upravo je to razlog za većinu stomačnih problema i glavobolje.

Često sebi postavimo pitanje, da li se bolest roditelja mogla sprečiti ili barem predvideti? Da li i kako možemo pomoći roditeljima da ostanu što duže zdravi i samostalni? Uglavnom nas svi upućuju na odgovore poput pravilne ishrane, vežbanje i aktivan život, smanjen stres i povećan unos vitamina. Naravno, starije osobe uvek treba da izbegavaju alkohol, pušenje i prejedanje sa masnom i jakom hranom jer takve navike utiču na opšte zdravlje organizma i stanje imuniteta. Ukoliko vaš roditelj konzumira neki od navedenih elemenata o tome obavezno treba obavestiti  nadležnog lekara. Neka od nedavnih istraživanja su pokazala da na zdravlje starih u većoj meri može uticati društveni i socijalni život, odnosno osećaj pripadnosti i jedno opšte pozitivno stanje duha. Zato je jako bitno da vašim roditeljima pomognete da što duže održavaju duhovnost, kretivnost, elan i pomognete im oko vežbanja umnih sposobnosti. Održavanje životne rutine i druženje sa porodicom i prijateljima ne samo da utiče pozitivno na povećanje svakodnevne aktivnosti, već isto tako pomaže vama i vašoj deci da što više uživaju u svakodnevnim  blagodetima koje donosi druženje sa bakom i dekom.

Međutim, uvek dođe taj moment kad roditelj prestane potpuno da bude aktivan i kada se zatvori u svoj dom, moment kada mu postane prekopotrebna vaša pomoć. Čak i u tim trenucima, jako je bitno i dalje redovno odlaziti kod lekara i vršiti redovne kontrole terapije. Nije isključeno da vaš roditelj postane depresivan ili možda čak i ljut ili agresivan, setite se samo da su do pre par meseci vodili jedan sasvim drugačiji život, starali se sami o sebi i imali drugačije planove. Vaš roditelj u ovom stadijumu već ima i oslabljen sluh i vid, slabo se kreće i možda sve teže i spava. Pričajte razgovetno i glasno, vodite ga češće kod očnog lekara i postarajte se da uvek ima odgovarajuću dioptirju (kako bi se sprečila mogućnost od padova, prosipanja hrane, ispuštanja stvari i sličnih nesrećnih događaja). Ukoliko se vaš roditelj žali na zujanje u ušima (tinitus), odvedite ga kod lekara da se proveri još jednom terapija ili pritisak. Ako je čulo sluha već jako oslabljeno, porazmislite o nabavci pomoćnih uređaja (slušnih aparata) koji pojačavaju željeni zvuk.

Kao što smo već spomenuli, dolazi do velikih promena i u spavanju, a san je jedan od najvećih uzročnika svih hroničnih oboljenja, ne samo kod starijih osoba već i kod ljudi svih generacija. Uzroci nesanice mogu da budu različite, od stresa i bolesti do depresije, bolova, loše terapije, duvana ili alkohola. Kako biste pomogli vašem roditelju oko ovog problema, uputite ga na to da uvek leže i ustaje u isto vreme kako bi regulisao svoj biološki sat, čitanje, kupanje toplom vodom pre spavanje ili slušanje muzike mogu uticati na nervni sistem i smiriti telo kako bi osoba lakše zaspala. Udobna pidžama, čista posteljina i spavaća soba koja služi samo za spavanje mogu uticati psihički i pomoći isto tako da vaš roditelj brže zaspi. Nemojte dozvoliti da se u spavaćoj sobi jede ili gleda televizija, ta prostorija uvek mora biti primereno osvetljena i uredna. Lagana večera i topli napitak pre spavanja su isto tako jednostavni saveti koji doprinose lakšem i boljem snu.

Postoji još mnogo drugih stvari koje mogu uticati na kvalitet života vašeg roditelja u najstarijem dobu, na neke ćete imati odgovr, na neke ne. Nemojte se nervirati, shvatite da niste zdravstveni radnik i da ne treba to da postanete, jednostavno postavite granicu i pomozite vašem ocu ili majci tamo gde se osećate sigurno i tamo gde možete. Saslušajte ih i procenite kakva im je pomoć potrebna, budite tu za njih, pomozite im da te, već neprijatne dane same po sebi, pretvore u lakše i manje napete trenutke koje ćete na dostojantven način moći da podelite sa njima i vašom porodicom.